Предмет Менинга угрожава слободу говора у САД

Нове оптужбе против бившег припадника америчких снага Бредлија Менинга угрожавају слободу говора у САД-у. Такву изјаву дају експерти. Према једној од тачака њега оптужују за помоћ непријатељу.  Тим непријатељем могу да признају и скандалозни сајт Викиликс, којем је Менинг, према верзији иследника, предавао поверљиве документе, и новинаре, који су с њим сарађивали.

Дискусија поводом процеса Бредлија Менинга изашла је на нови ниво. У складу са оптужбама из почетка марта он може да буде осуђен за помоћ непријатељу. Ова тачка је уздрмала америчке медије. Менинг је предавао информације интернет-ресурсу с којим су сарађивала многа водећа светска издања, као што су  британски Гарлиан, амерички Њу-Јорк Тајмс, немачки Шпигел. Зато де-факто могу да буду признати непријателима и ресурс Викиликс, и медији. Међутим, искусни правник може да  докаже непрецизност формулација које су искористили тужитељи, - уверен је адвокат, председник савета Института развоја слободе информација Иван Павлов.

У америчком законодавству реч «непријатељ» у овом случају се употребљава апстрактно. То су лица која могу да нанесу штету безбедности САД. Пре свега се мисли на терористе – оне ко може да искористи те информације ради наношења штете. У овом случају то нема везе с новинарима, Викиликс је ресурс који чини информације приступачним не само за новинаре, већ и за неограничени круг лица, међу којима могу да буду и терористи.

Одбрана Менинга скреће пажњу на конкретне противречности у ставу оптужбе. Адвокат Девид Кумбе је изјавио да инструкцимје за војни суд, који ће разматрати предмет Менинга, стриктно дефинишу:  Таква оптужба мора да буде праћена именом или стриктним описом непријатеља којем су предати поверљиви фајлови. Међутим, у оптужби  текве информације нема, - подвукао је Кумбс.

Поред тога, ако га суд ипак признаје кривим према тачци «помоћ непријатељу»,  америчко законодавство ће стећи опасну могућност за судске процесе против новинара, - сматра Иван Павлов.

Нажалост, то би могао да буде негативни преседан. Понекад из благих намера се усваја одлука која може да обухвати и друге, неидентичне, али сличне случаје, полазећи од тога да у Америци влада право преседана.

Експерти су уверени: без обзира на све опасности, судски систем САД ће моћи да се супротстави покушајима ограничења слободе медија. Према статистикама за последњих 40 година, у САД су само  три човека добила пресуду за  предају медијима поверљивих информација. Зато предмет Менинга ће бити тешко искористити као преседан, - сматра адвокат, председник Удружења адвоката Русије за људска права Евгениј Архипов.

Јавни тужиоци су обично посебно ревносни, поготову у САД-у. Безусловно, то су апсурдне оптужбе у вези са предајом информација непријатељским организацијама. Међутим, то је став јавног тужилаштва, који ће суд оценити на одговарајући начин. Иначе  судови у  САД-у имају одређену независност. Дакле, ствар је у судској пракси. Она управо брани слободу говора.

Поред правних аспеката треба узимати у обзир утицај јавног мњења у САД-у, које је традиционално спремно да брани први амандман за Устав. Међутим, последњи догађаји сведоче: прогнозе песимиста могу да се обистине. Према подацима листа Вашингтон Пост, скоро 70 одсто Американаца је уверено да је делатност скандалозног  сајта нашкодила њиховој земљи. Око 60 одсто респондената сматра да је потребно позвати на одговорност  криве за  објављивање поверљивих података.

Процес у вези са том оптужбом ће почети у мају. Данас се Бредли Менинг налази на војној бази у малој самици, у којој се он креће у лисицама и оковима. Нису му дозвољене шетње. Он мора да спава без одеће на поду – тамничари то  објашњавају предострожношћу, да не би  затвореник извршио самоубиство. Недавно га је посетио пријатељ Девид Хаус, који је испричао у интервјуу да га забрињава психолошко стање Менинга. Видим да он деградира, - изјавио је Хаус.

Подсетимо да је Менинг био осумњичен за предају поверљивих информација сајту Викиликс и  ухапшен у мају протекле године. Према тврдњама оптужбе, он је, када је био у аналитичком оделењу војне обавешајне службе, илегално  се прикључио тајној мрежи Пентагона, скинуо стотине хиљада докумената и предао скандалозном ресурсу.