Србија бира поузданост

Србија може да постане један од највећих купаца руског наоружања. Београд намерава да потроши три милијарде долара на модернизацију армије и куповину најсавременијег наоружања. Експерти оцењују ову новост као још једну потврду стабилно добрих партнерских односа између Србије и Русије.

Према информацији србских медија, Београд је заинтересован за модернизацију ратног ваздухопловства, ПВО, радиотехничких трупа. Тако Министарство одбране Србије планира да купи ловце 4. генерације: МИГ-29М и Су-30. Није искључена куповина два дивизиона противракетног комплекса С-300 или извозне варијенте С-400, као и радиолокацоне станице.

Фактички то ће бити прва велика модернизација српске армије после 1999. године, када су снаге НАТО-а агресијом уништиле дио наоружања.

Одлука Србије показује жељу да се ојачају везе са Москвом у свим правцима, сматра експерт за Балкан Георгиј Енгељгардт.

Очигледно да ће велике наруџбине у Русији означавати јачање у крајњој линији војне оријентације на Русију, што се прилично лоше повезује са симпатијама дела србског руководства за активан рад на интеграцији Србије не само у ЕУ, већ и у НАТО. У НАТО-у се са извесном сумњом односе према покушајима појединих земаља да купују оружје ван алијансе, тим пре у Русији. Овај моменат може заиста да отежа чак оне хипотетичне разговоре о зближавању Србије са НАТО-ом.

Не треба заборављати на то да руске инвестиције играју важну улогу у србској економији у целини, додаје шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

Србија се налази у веома тешком економском, политичком, социјалном, културном положају. Економија је скоро у потпуности уништена. Тежњу ка ЕУ не подржавају европске земље. Али Русија, са своје стране, корача сигурним корацима ка економској сарадњи са Србијом.

Постојећи договори на тај рачун били су потврђени крајем марта. Боравећи тада у посети Београду, руски премијер Владимир Путин је потврдио: изградња гасовода Јужни ток ће започети 2013. године. Тим гасоводом руски природни гас ће се достављати преко Балкана у Централну Европу. Дужина српске деонице износи 450 километара. Међу другим пројектима у енергетском сектору је модернизација хидроцентрале Ђердап 1 и Ђердап 2, које се налазе на Дунаву на граници са Румунијом, као и изградња нових термоцентрала. Било је речи и о развоју туризма, саобраћаја, нових технологија. Укупна вредност србско-руских пројеката се процењује на 10 милијарди долара.