Србија мора финансијски, правно и логистички да помогне одбрану хашких оптуженика

Колонијални статус у коме се налази Србија, оличен у деловању режима Бориса Тадића и његових брислеских послушника, према сопственом народу поново је потврђен данас хапшењем последњег хашког бегунца Горана Хаџића, бившег председник Републике Српске Крајине.

Од истих оних који се ни огласили нису кад су из Хага пуштани осведочени злочинци Лимај, Харадинај, Орић или када је србско правосуђе својим неделовањем чинило злочин прем сопственом народу у случају Ганића, Пурде и Илије Јуришића, поново слушамо етичке тираде о нашим моралним обавезама према себи, ЕУ, САД и ко зна коме још.

После свих ових година и свега што се десило, свака прича о Хашком трибуналу је испричана: људи добро знају ко га је и због чега основао, ко њим управља, коме се у Хагу највише суди и због чега се у Хагу не суди онима који су наодговорнији за дешавања у ратовима на Балкану током 90-их година. Јасно је зашто је заиста ухапшен Горан Хаџић (као и бројни пре њега). Срби утамничени у Хагу страдају јер нису дозволили да се у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији догоди нови Јасеновац.

Желимо да овим саопштењем, поред протеста због хапшења Горана Хаџића, упутимо позив Борису Тадићу да се, у паузама између преговора са Хашимом Тачијем, и грљења са Бакиром Изетбеговићем, посвети и обавезама које има према србском народу. Могао би у погледу Хага да се угледа на свог пријатеља Иву Јосиповића, и помогне одбрану србских затвореника у Хагу на исти начин као и Хрватска: финансијски, правно и логистички.