Герман Титов – космонаут број два

Три и по месеца после првог човековог лета у космос ван граница рођене планете кренуо је космонаут број два – Герман Титов. Пре 50 година, 6. августа 1961. године, бродом „Восток-2“ он је за један дан седамнаест пута је облетео Земљу и прелетео је 700 хиљада километара. Имао је само 25 година. И до данас Титов остаје најмлађи космонаут на Земљи.

Рођен је у Сибиру, на Алтају. Отац му је био сеоски учитељ и страсни поклоник Пушкиновог стваралаштва. Чак је и својој деци дао имена из дела великог руског песника – Земфира и Герман. Ово име је одиграло судбинску улогу у животу будућег „космонаута-2“.

Крајем 50-их година, кад је одређиван космички одред Титов је доспео међу двадесет изабраних. Почели су бесконачни тестови, исцрпљујућа испитивања на тренажерима. „Момци су се,“ писао је Герман жени, „расипали као прах.“ Од 20 остала су само шесторица најјачих и најиздржљивијих. А најбољи су били Гагарин и Титов. Они су ишли, што би се рекло, раме уз раме по свим показатељима. Свако је имао своје адуте: Гагарин је био старији и искуснији, а Титов је био три килограма лакши, што је било врло важно у оно време. Строги захтеви су гласили: висина – максимум 170 см, тежина – максимум 72 килограма. Било је врло тешко изабрати једног од њих – обојица су били лидери. Све је одлучила реч генералног конструктора Сергеја Корољова. Освојио га је познати Гагаринов осмех, али је главну улогу одиграло име. Није могао пионир космоса из СССР да носи страно име Герман. Сасвим је друга ствар с руским именом Јуриј!

Гагарин је постао „космонаут-1“, а Титов његов дублер. На старт су кренули заједно. Да је Гагарина изненада издало здравље уместо њега на „Восток“ би се укрцао Титов. Он је у скафандру био до самог старта и скинуо га је тек кад је чуо глас колеге: „Спреман за лет.“

Његов звездани час је наступио три и по месеца касније. 6. августа 1961. године на броду „Восток-2“ Герман Титов је као други на планети покорио космос. Његов лет је трајао много дуже: Гагарин је једном обишао орбиту, а Титов – 17 пута. Он је имао сложеније задатке, каже уредник часописа „Новости у космонаутици“ Игор Лисов.

Титов је први у космосу провео један дан, први у космосу је спавао и јео. Испитао је ручно управљање бродом, уверио се да је то сасвим могуће. Решени су многи проблеми, који су се у прво време сматрали тешко решивима.

Лет се одвијао с тешкоћама. Нико није био спреман за то, јер је између 108 минута у космосу и 25 сати огромна разлика. Испоставило се да се дуготрајни боравак ван граница земаљске гравитације одражава на стање пилота, каже Игор Лисов.

Герман Титов више није летео у космос. А после трагичне погибије Јурија Гагарина забрањено му је да седне за управљач авиона као пробни пилот – чували су га. Уопште, у СССР је свако знао име Титова. Стекао је праву славу, не само у домовини, већ и у иностранству.

Поводом 50-годишњице лета Германа Титова у његовом завичају, у селу Полковниково у Алтајској покрајини биће отворен спомен-музеј космонаут.

По речима блиских људи, Герман Титов је желео да доживи 78 година, како би потукао рекорд америчког астронаута Џона Глена, који је свој други лет обавио након навршених 77 година. Међутим, судбина је одлучила другачије. Други космонаут на Земљи изненада је преминуо 20. септембра 2000. године, деветог дана после свог 65. рођендана.