Анкета на точковима

Анкетирање аутомобилиста спроведено у САД показује да је већина возача сигурна да врло добро или одлично управља возилом. А мајсторству других учесника у саобраћају дају много нижу оцену. Таква посматрања су својствена и руским возачима.

Не осећају се само амерички возачи као првокласни, док друге учеснике у саобраћају називају аматерима. Један од руских интернет-портала посвећен аутомобилима утврдио је да скоро две трећине возача мал те не сваког дана псују за воланом. Често је негодовање упућено женама возачима. Маниру њихове вожње у Русији се редовно посвећују акнете. Више од половине мушкараца је уверено да жене не треба да прелазе са путничког седишта на возачко. Шта више, управо возаче у сукњи мушкарци сматрају потенцијалном опасношћу на путевима. Жене, напротив, називају себе одговорнијим и пажљивијим и истичу да не глуме Формулу-1 на градским путевима.

Оних који желе да се осете као учесници краљевских трка у Русији има много, што може да се претвори у трагедију на путевима. Који Рус не воли брзу вожњу, популарна је у Русији изрека. Стил и култура вожње директно зависе од рада полиције и казни, говори руски аутомобилски експерт, учесник и организатор два аутомобилска релија око света Јуриј Гејко.

Западни возачи су дисциплинованији. На пример, још пре 5-6 година француски возачи су били најнеодговорнији. Док их Саркози, који је тада био министар унутрашњих послова, буквално за неколико месеци није научио да поштују правила у саобраћају. Број саобраћајних несрећа се смањио за трећину. Он је увео такозване Саркозијеве камере, тачније фиксирање прекршаја на путевима. Сада су најнеозбиљнији Шпанци. Код њих нема такве строгости.

Упоређујући возаче у Русији и САД, Гејко, који је преко САД прешао 30 000 километара, издваја прве. Мајсторство се кали у непредвиђеним ситауцијама, а са њима се амерички возачи ретко сусрећу.

Али, без обзира на све ванредне, често екстремне ситуације у које могу да доспеју возачи на руским путевима, у земљи се смањују показатељи смртности у саобраћајним несрећама, истиче Гејко.

Правио сам анализу промене хаваријности, количине саобраћајних несрећа, смрти и инвалидности на руским путевима у последњих 20 година – од 1991. године. До 1997. године хаваријност се самњивала прилично интензивно, али када су укинули систем рецидива, тачније талоне упозорења, она је почела да скаче. Врхунац је пао на 2001-2004. годину, када је било ко 35 000 смрти годишње. Сада је та цифра око 25 000. Ако се подели дужина путева на број аутомобила, у Русији је постало безбедније возити отприлике 4,7 пута.

Таква позитивна динамика зависи од врло очигледних ствари – поштовање саобраћајних знакова или навика везивања за воланом. Када се правила буду обавезно поштовала, неће бити тако важно да ли је за воланом мушкарац или жена.