Данска и Гренланд заједно до власништва над дном Арктика

 Власништво над дном Арктика постаје све важније питање, јер су топљењем леденог покривача отворене нове могућности за истраживање и производњу потенцијално богатих ресурса нафте и гаса у том региону.

Према међународном закону, ниједна земља не полаже право на Сјеверни пол или Арктички океан.

Данска влада у својој новој Статегији за Арктик наводи да ће захтјев бити представљен Комисији УН за границе континенталне подводне гребене (ЦЛЦС).

"Захтјев за полагање права на континенталне подводне гребене ће се у бројним областима преклапати са захтјевима других држава", наводе Данска, Гренлад и Фарска острва у Новој стратегији за Арктик до 2020. године

Захтјев ће се простирати сјеверно од Гренланда и пратиће два арктичка континентална гребена за које су захтјев већ предала Фарска острва.

Овај захтјев Данске биће против сличних захтјева других арктичких држава, прије свих Русије, која је привукла свјетску пажњу када су истраживачи у миниподморници поставили руску заставу на дно Сјеверног пола 2007. године.

Дански званичник рекао је да је њихов захтјев у сукобу са канадским захтјевом.