Посмртни остаци Драже Михаиловића нису на Ади Циганлији

Претрага на овој локацији почела је 9. августа, али археолошка ископавања нису дала никакве резултате, рекла је Ђурић у изјави за Танјуг.

Она је навела да нису нађени докази да је било ко сахрањен уз спољну страну сјеверног затворског зида, коју су сведоци означили као могуће мјесто где је покопан генерал Михаиловић.

Пронађено је, међутим, 17 чаура које су дате на балистичко вјештачење, казала је она, што значи да није искључено да је командант Равногорског покрета на том мјесту стрељан.

Зато је по налогу тужиоца Вишег суда у Београду Бранислава Пантелића, трагање за јамом у којој би могли бити посмртним остацима генерала Михаиловића настављено на ширем подручју ове локације, јужно од затворског зида, објаснила је Ђурић.

Према њеним ријечима, тренутно се врши снимање тог подручја георадаром који региструје промјене у густини слојева земљишта, што ће потрајати неколико дана.

Уколико радар покаже промјене на терену, како је казала, онда ће се као и у случају прве локације, приступити ископавањима у складу са стандардном археолошком процедуром.

Поступак претраге, ексхумације и идентификације локација на Ади Циганлији врши се на основу података и исказа свједока до којих је дошла државна Комисија за истраживање тајних гробница убијених и несталих послије септембра 1944. године.

Стручњаци државне комисије су крајем јуна обавили скенирање терена и пробно ископавање иза затворског зида када су пронађене кости, али су анализе показале да нису људског, већ животињског порјекла.

Генерал Михаиловић је у монтираном процесу 15. јула 1946. осуђен на смрт стрељањем под оптужбом за колаборацију и два дана касније погубљен као државни непријатељ "број један".

Према исказима двојице свједока, Дража и још осам особа који су стрељани 16. и 17. јула, бачени су у двије јаме иза затворског зида на на Ади, док је трећи свједок тврдио да је стрељан у багремовој шуми, 400 метара од Белог двора.