Међуетнички проблеми подривају ЕУ изнутра

Међуетнички конфликти који су прошлог викенда избили у Бугарској, постали су још једно сведочанство да није све глатко по датом питању у редовима јединствене Европе. Крвопролиће у селу Катуница, у којем живи ромска заједница, десило се у посебно деликатном тренутку — неколико дана пошто је ЕУ одбацила бугарску и румунску пријаву за ступање у шенгенску зону. Бугарска, Румунија и Пољска која их подржава, прогласиле су одлуку неоснованом, чак подривачком у погледу јединства ЕУ. Ипак, изгледа да европском јединству прете и други фактори — сматра наш аналитичар Петар Искендеров.

Како се често дешава у сличним случајевима, крвави сукоби у селу Катуница код Пловдива започели су од судара у којем је погунуо локални становник. Минибус који је прегазио човека припадао је председнику локалне циганске заједнице Кирилу Раскову. Његов возач није пружио помоћ умирућем и сакрио се на територији великог имања. Сам Расков је одбио да разговара са сељанима, после чега су окупљени почели да пале куће и аутомобиле који му припадају, убивши успут два полицајца. После интервенције додатних одељења полиције погроми су престали, становници Катунице су затражили да се из села исели ”цигански барон”, познат по својим криминалним везама, а премијер земље Бојко Борисов је прогласио инцидент за кривично дело.

Тешко да покушаји бугарских власти да квалификују случај као уобичајени криминал, срачунати за страног слушаоца, могу да сакрију корен проблема и да спрече понављање инцидената. Недавни догађаји у Лондону већ су показали како се нагло разбуктава пламен међуетничких сукоба и како уплашено делују власти.

Слични примери се могу наћи и у Француској, Немачкој, Грчкој, Белгији и другим државама ЕУ. Реч је о затвореним етничким групама, чији лидери су повезани са криминалом и имају прећутну подршку локалних власти. То је у суштини држава у држави, где престаје власт европских закона. И за пожар је довољна једна искра у виду саобраћајне несреће или смртоносног пуцња полицајца.

Хитно мобилисане снаге гасе конфликт, државни посленици се куну у верност демократији, али парни котао међуетничких сукоба поново почиње да кључа. Тако да су наредни форуми ЕУ осуђени на разматрање међуетничке и мултикултуралне проблематике — истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

У томе се састоји главна интрига. Може се прогнозирати да ће оваква расправа бити прилично усијана. Велика Британија, Немачка и Француска која депортује Роме већ су де-факто признале крах политике мултикултуралности са њеним превише толерантним односом према специфичним нормама живота низа етничких и конфесионалних заједница. Сада многи експерти предлажу да се ЕУ гради на основама интеркултуралности — формирања јединствене културе у Европи. Али ради тога је неопходно пре свега обновити владавину закона на читавој територии ЕУ, одустати од двоструких стандарда и повести реалну борбу против организованог криминала, који већ одавно контролишу етничке групације.

Како су показали овогодишњи догађаји, низ чланица ЕУ — Данска, Холандија, Финска, Словенија, виде излаз у јачању пограничног режима на спољним границама. Али ни оне не знају шта да се ради са затвореним етно-конфенсионалним структурама Рома, Албанаца, Турака, Тунижана, Пакистанаца и представника дугих народа које су се већ утврдиле у Европи и које не траже толико у земљама ЕУ нову домовину, колико покушавају да претворе државе које су их прихватиле у копије своје отаџбине — често врло далеке од правних норми уједињене Европе.