Форхенд на лобањама
КРАЉЕВО - Недавно се у јавности појавило сведочење осамдесетпетогодишњег Краљевчанина Миодрага Јовичића, некадашњег припадника Озне, која се по завршетку Другог светског рата обрачунавала с „домаћим издајницима“, како су комунисти називали четнике и припаднике супарничких војних формација. Говорећи о начину на који су у то време вршене ликвидације, Јовичић је, заправо, демантовао тврдње Рашчанина Ратка Дражевића, високог комунистичког функционера, да је на десетине Краљевчана убијено у подруму краљевачке Озне, у кући Марије Кнежевић, послератном седишту СКЈ, а данас СПС.
Јовичић тврди да је Озна стрељала 27 Краљевчана, међу којима је био и Душан Крстић, председник краљевачке општине у окупационо време, али да ликвидације нису вршене у кући Кнежевића већ у „потоку на Ратарском имању“, где су људи, после мучења и пребијања, довођени „без одеће и везаних руку“.
Ретки староседеоци се, међутим, сећају да су ликвидације 1945. године вршене и на Ибарском кеју, где су касније изграђени спортски терени. Један од њих је Милан Маринковић, некадашњи директор предузећа „Ерозија“. Радници овог предузећа су 1960. године уређивали градску плажу, и при том су булдожером ископали људске кости.
ЛИКВИДИРАНО СЕДАМДЕСЕТ ДВОЈЕ
Према истраживањима др Обрена Ђорђевића, Озна је после рата, без суђења, у Краљеву ликвидирала 72 особе. Миодраг Јовичић, међутим, каже да та цифра није тачна, већ да је погубљено 27 људи.
- Наш булдожериста Драган Павић радио је на уређењу плаже, када је приметио људске кости. Одмах је обуставио посао, обавестио шефа градилишта, а овај мене. Ја сам алармирао надлежне. Одмах су дошли санитарни инспектор и један лекар. После два-три сата појавили су и припадници тадашње милиције, јавни тужилац и судија Окружног суда. Они су утврдили да се ту налазе две гробнице. У једној су пронашли 11, а у другој шест лобања - присећа се Маринковић.
Он каже да су све то „суповци“ фотографисали, а када је увиђај завршен, наређено је радницима „Ерозије“ да терен доведу „у првобитно стање“. Маринковић каже да се по граду причало да је реч о погубљеним четницима.
Маринковић се присећа и догађаја из 1945. године, када је са својим другом пролазио Ибарским кејом, где су се у време рата налазили немачки ровови.
- Приметили смо да из једног рова пси вуку неку тканину. Пришли смо ближе и видели како из затрпане земље вире људска стопала. Одмах смо обавестили стражара Озне који се шеткао у близини. Сутрадан смо видели да је на то место набацано трње и камење. Од једног ознаша касније сам сазнао да су ту стрељани један свештеник из Мрчајеваца, полицијски агент из Врњаца и још три непознате особе - прича Маринковић.
Ова губилишта, која су називана „пасјим гробљима“, ниси заштићена и обележена. На костима погубљених изграђена је спортска хала, а недалеко од ње, крај градске плаже, тениска игралишта.
- Извор
- Глас јавности
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Када купујете нови PC уређај, прва ствар коју треба узети у обзир су ваше потребе. Неопходно је да се посветите испитивању својих потреба и циљева, као што су захтеви...
Препознатљивост бренда се мери тиме колико лако потрошачи могу да га разликују од конкуренције, одн...
Приметили сте да ваш мобилни телефон лошије ради ил...
Упркос глобалној пандемији, релативно слабој куповној моћи становништва, те све вишим ценама електронике, у Србије су се ове године највише куповали телефони, тј. смартфони....
Ако развијате софтвер онда знате колико је тешко пустити апликацију у продукцију. Треба конфигурисати сервер, треба подесити портове, увјерити се да је све у реду и тако сваки пут...
Остале новости из рубрике »
















