Грчка обећава ЕУ да ће остати у еврозони

Грчка ће 4. или 5. децембра спровести референдум о својој будућности у зони евра. До тада ЕУ замрзава свој пакет помоћи Атини. О томе су се договорили руководиоци Француске, Немачке и Грчке на преговорима у Кану уочи самита G20. Састанак је одржан уз учешће руководилаца ЕУ и генералног директора ММФ Кристин Лагард.

Париз и Берлин као главни иницијатори за пружање помоћи Атини успели су да наговоре Грчку да што је могуће пре отклони сву несигурност у вези с останком у зони евра. Зато се референдум неће одржати следеће године, већ почетком децембра. Он треба да отклони дилему – или прихватање кредитне подршке ЕУ или излазак из еврозоне.

Француски председник Никола Саркози и немачки канцелар Ангела Меркел су потврдили да рачунају на то да ће Атина испоштовати постигнуте договоре: десет година строге штедње државних трошкова у размену на отписивање половине грчког дуга. Управо овај услов је приморао премијер-министра Грчке Георгиоса Папандреуа да крене у референдум. Идеја је: Грци треба сами да одговоре на питање да ли су спремни да „стегну каишеве“ још више или нису. На преговорима је грчки премијер уверио своје европске колеге да ће Грчка на референдуму рећи „да“ еврозони.

Међутим, није искључено да воља Грка може и да разочара руководство ЕУ. С овим у вези је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу сматрао да треба да упозори:

Желим да се обратим с врло хитним и искреним позивом народу Грчке и њеном руководству. Без пристанка Атине у вези с програмом за подршку ЕУ и ММФ ситуација у којој ће се наћи грчки грађани биће много болнија, а за рањиве слојеве становништва – посебно. То ће за Грчку имати непредвидиве последице.

Засад ЕУ неће спасавати Грчку, али њене одлуке остају на снази. То је још једна транша финансијске помоћи од 8 милијарди евра и отписивање половине дуга Грчкој по њеним дужничким обавезама. Као што је познато, 27. октобра самит ЕУ је препоручио повериоцима да „добровољно“ двоструко смање номинал грчких вредносних папира које поседују. Тако ће моћи да јој опросте до 100 милијарди евра. Рачуница је – да се средства која се ослободе од сервисирања дуга упуте као подршка грчкој економији, грађанима и грчком сектору зоне евра. Званични представник МИП Француске Бернар Валеро је изразио увереност у то да ће без обзира на потпуну неодређеност резултата референдума у Грчкој међусобни договори бити испуњени:

Земље ЕУ се надају да ће одлуке које су у Бриселу донете пре недељу дана бити испуњене, и то брзо. То је хитно и неопходно. Преговори у Бриселу представљају резултат европске солидарности и то је једно од главних правила Европе. Кад неки од чланова европске породице има проблема други ће му помоћи. Помажући Грчкој ми се покушавамо да избегнемо ланчану реакцију у еврозони.

На састанку руководилаца Француске, Немачке и Грчке успешно је избегнут скандал између Атине и осталог дела ЕУ. Међутим, загонетка се наставља. У Грчкој опозиција захтева оставку премијер-министра. Многи Грци у повратку на драхму виде једини пут за излазак из дужничке јаме. Ипак, можда ће одлуке самита G20 помоћи Грцима да поверују у евро.