Нетранспарентна транспарентност

Међународна организација Транспаренси Интернешнл објавила је да је ниво корупције у Русији смањен. И преместила ју је са 154. на 143. место. Наша земља први пут за последњих 5 година померила се навише у индексу супротстављања корупцији. Истина, суседи Русије на списку су још увек земље као што је Того, Уганда, Нигерија и Мауританија.

Пошто се поводом претходног истраживања – Индекса давалаца мита, појавило много питања, радиокомпанија Глас Русије заинтересовала се које су методе за састављање истог тог индекса супротстављања корупцији. Хипотезе попут „све што подлеже мишељњу мисли Бог“ или „подаци Транспаренси Интернешнл су увек тачни“ не могу да се сматрају научним. Тако да нам је жао што је такав обичан покушај да схватимо методе истраживања довео до тога да је Глас Русије уврштен од стране Транспаренси Интернешнл у некакав црни списак медија са којима је официрима организације забрањено да разговарају. То по нама чак противречи називу организације.

Још једна околност привукла је нашу пажњу – специфични називи производа Транспаренси Интернешнл. Сасвим је логично са пи-ар тачке гледишта да организација назива своје радове индексима, рејтинзима и слично. То звучи много обзиљније него анкетирање случајних експерата. Ипак, како се онда исти тај Bribe Payers Index може називати индексом, ако се у једној години анкетира 11 хиљада предузимача на предлог Светског економског форума, а друге године три хиљаде људи одабраних другим методом? Можда ипак треба називати ствари својим именом. Анкета, на пример.

Осим тога, приликом оцене социолошких истраживања добро би било схватити економску страну: колико је било потрошено средстава, који број научника и којих научника је учествовало у раду.

Много квалификованије у поређењу са индексом давалаца мита делује други продукт Транспаренси – индекс перцепције корупције, у којој је Русија побољшала положај. Опет се поставља питање шта је то перцепција корупције, шта се мери и како? У материјалима на сајту Транспаренси Интернешнл нема сасвим јасног одговора. РАди се о томе што се сам индекс израчунава на основу социолошког анектирања, на први поглед сасвим професионално, и на освноу неколико реферата, укључујући између осталог Bribe Payers Index који је управо изазвао сумњу. Како се из ових прилично различитих материјала изводи индекс, ми нисмо могли да схватимо, а објашњење од Транспаренти Интернешнл нисмо успели да добијемо.

Између осталог Транспаренси Интернешнл не треба да се нервира, нема поверења ни у много озбиљније канцеларије које дају финансијске рејтинге. Под сумњом су подаци таквих, рекло би се озбиљних организација као што су Стандард енд Пурс, Мудис и других рејтинг агенција због којих пате националне економије. Негодовање због разорних и често некоректних дејстава рејтинг агенција изразили су многи, између осталог и руководиоци САД и ЕУ.

Ми бисмо хтели да нас исправно схвате – уопште нисмо против истраживања Транспаренси Интернешнл, ми смо за транспарентсност, за то да буде јасно са каквом врстом истраживања имамо посла, шта она одражавају, каква је њихова еуристичка, а не пи-ар и политичка вредност.