Ергела од четири милиона евра

На хиподрому широм Србије појављују се све скупља грла. Најбољи коњи се са успехом такмиче и у иностранству, у Мађарској, Аустрији, Чешкој, Италији, Хрватској…

Данас у нашој земљи има око 800 спортских грла чија се вредност на нашем тржишту процењује на близу четири милиона евра.
Шакира Бома је, сигурно, најуспешнији галопер. Штали „Бома Рејсинг Клуб”, власништво Љубише Бухе Чумета, освојила је прошле године ловор у Дербију и највеће одличје Триплу круну за женска грла и победила још у низ трка. Ове сезоне је наставила победоносну серију, три пута је славила на хиподромима у Загребу и Сињу.
Ергела „Сурчин” је на самом врху српског галопског спорта. Њихова омица Торина Сур има већ две победе у Шапцу, а њен власник Драгољуб Марковић, верује да може да тријумфује и у Дербију. Плаво-жуте боје сурчинаца браниће још Принц Сурчински, Ширли Сур, Торнадо Сур, Иман, Нешенал Икон, старији коњи Т.Н.Т., Сремчица, брзоноги Мидл Најт и 10 најмлађих, двогодих галопера.
Штала „Потковица”, власништво бизнисмена Слободана Петровића, првог човека „Књаз Милоша” из Аранђеловца, две године је владала српском галопском сценом. Онда су продали шампиона Били Алена, за 300.000 евра, затим и омицу Валдарез. Најскупљи Сони Сантино, кога су у Великој Британији купили за 50.000 фунти угинуо је, па је сада узданица ждребац Гаљардо. Он је у великој форми. У Шапцу је 1. маја однео победу са рекордним временом 1:37 на 1.600 метара, што је изузетан резултат.
Сопственик „Ман-Коп”-а Илија Девић има два изузетна галопера Сабата и Лампиа. Купљени су у Америци. За Сабата су италијански власници већ нудили 150.000 евра, међутим, власник није желео да га прода. Оба грла, поново одлазе на Апенинско полуострво, где ће стартовати у великим и добро плаћеним тркама. Јер, у нашој земљи награде су мале. Поређења ради, за наградни фонд за целу сезону у Београду потребно је 200.000 евра, колико износи награда само у једној, великој трци на неком од европских хиподрома.
Велики број галопера одгаја се у Мачви и Поцерини. То је тамо вековна традиција. Сада је у Шапцу најуспешнија штала „Шендековић”, у коју власници несебично годинама улажу поприличне своте новца.
Од друштвених ергела најбоља је „ПИК „Бечеј”, најстарија српска ергела „Љубичево” покушава некако да стане на ноге, док је најтрофејнија „Зобнатица” далеко од старе славе. Добра грла имају и тркачке штале „Тешић”, „Маклер Рејсинг Тим”, „Униекспорт” из Вршца…
Трокадеро и Истис Јерез, власништво приватних предузетника Александра Ђорђевића и Владимира Алексића, тренутно су два најбоља касача у нашој земљи. Оба коња се са успехом надмећу на домаћој и међународној коњичкој позорници.
Србија је одавно лидер на Балкану када је коњички спорт у питању. Али, далеко је још од Европе. За разлику од власника у Италији, Француској, Немачкој, Великој Британији, или, рецимо Ирској, где су тркачки коњи добар бизнис и често уносна инвестиција, код нас то није случај. Улагања су велика, 300 до 500 евра месечно по грлу. Заузврат, добија се само задовољство. Једно је, ипак, заједничко, економска моћ одређује место у коњичком спорту.