Принципи антифашистичке коалиције

Пре 70 година, 11. јуна 1942. године у Вашингтону био је потписан споразум између СССР и САД О принципима примењивим према узајамној помоћи у вођењу рата против агресије. У документу су били одређени параметри односа савезника из антифашистичке коалиције. Осим тога, у њему се правно потврђивала обавеза Америке да испоручује у Совјетски Савез војну технику.

Савремена истраживања тврде да су тајни преговори између водећих држава које су решиле да ступе у борбу против нацистиче Немачке, започели много раније. Са Великом Британијом Совјетски Савез преговарао је од септембра 1939. године, а са САД од априла 1940. године. Тако да су претпоставке за коалицију настале још пре напада Немачке на СССР. 22. јуна 1941. године у Москви је био потписан споразум између СССР и Велике Британије о заједничким дејствима у рату против нацистичке Немачке. А за годину дана у Вашингтону споразум са САД. Вашингтонски споразум правно је регулисао испоруке америчке војне технике које су започеле још  у августу 1941. године. Укупно је у време Другог светског рата Совјетски Савез, који је примио главни удар фашистичке армије, добио 18 000 авиона, 12 000 тенкова, преко 1000 локомотива и преко 400 џипова. Помоћ није била несебична. На пример, поморским арктичким маршрутама у Совјетски Савез дошао је 41 савезнички конвој. Назад је било послато 36 конвоја натоварених никлом, хромом, магнезијумом и златом, истиче шеф Центра за историју рата и геополитику Института за општу историју РАН Михаил Мјагков.

Помоћ на основу споразума није одиграо основну улогу у победи Совјетског Савеза у рату. Он би победио и без њега. Али он је допринео завршетку рата. Он је функционисала у оквиру коалиционе стратегије антифашистичке коалиције, која је победила нацистичку Немачку.

Да ли је примењиво искуство савезника из антифашистичке коалиције у савременим условима? Да, примењиво је, сматра водећи научни сарадник Института за војну историју Виктор Гаврилов.

Сада се води глобални рат против тероризма. Русија је дуго тај рат водила сама. До 11. септембра 2001. године, Запад није схватао да проблем није само наш. То се десило после терористичких напада на Међународни трговачки центар у Њујорку. Дошло је до обједињења свих снага ради борбе против ове глобалне опасности. Русија је између осталог учинила кораке који су подржали транспортне могућности Северноатлантске алијансе у борби против тероризма у Авганистану.

У борби против актуалних и надолазећих глобалних опасности човечанству, као што су природне и техногене катастрофе, по мишљењу Виктора Гавролова, такође је неопходно удруживати напоре читаве међународне заједнице.