Председавање вредно... 5 евра

У Никозији се одржава редовни састанак министара иностраних послова земаља ЕУ. А нешто касније овде ће стићи на самит шефови финансијских ресора уније. Све је тачно: од прво гјула Кипар руководи европским бродом као предедник Савета ЕУ, зато и прима високи скуп. Ступајући на дужност острвска држава је устима председника Деметриса Кристофаса прогласила за свој главни приоритет изградњу ефикасније са економске тачке гледишта ЕУ, која би осигурала економски просперитет и запосленост. Амбицизона изјава је изазвала оштру рекацију у Немачкој. Шеф економског савета Демохришћанске уније (странке Ангеле Меркел!) Курт Лаук заједљиво је приметио: Европу неће излечити председавајући, који је сам на интензивној терапији против заразне болести.

- Кипар је заиста ухватио грчку болест. Локалне банке и главна међу њима Cyprus Popular Bank губи свој новац на лошим кредитима грчким потрошачима. Острву су хитно потребне финансијске дотације. Од тројке међународних кредитора он жели да добије 5 милијарди евра, још толико од Русије. Претходни зајам из Москве од 2,5 милијарде је очигледно већ срећно потрошен. Према последњим информацијама руско министарство финансија за сада се није одлучило да изда тражену другу порцију помоћи.

Председавајући ЕУ ”с пруженом руком”... Ако је тако могуће, какав је уопште значај високе дужности у европској хијерархији? Мишљење главног уредника листа Русија у глобалној политици Фјодора Лукјанова:

- Председавајући је наслеђе претходног модела интеграције, начин да се помало изравна калибар земаља. После усвајања Лисабонског споразума 2009. године ЕУ је добила председника који је стално дејствујући и бира се на одређени рок. Данас је то Херман Ван Ромпеј. Чудно председавање је остало, али већ као симбол равноправности, тога да све земље имају могућности да утичу на политику уније. У пракси тога никад није било. А сада уопште није тако. А какав утицај на ЕУ може да изврши Грчка, огрезла у дуговима? Или чак просперитетни Луксембург? Реални ауторитет тих земаља у поређењу са локомотивама уније је различит. Дошло је време да се то призна и некако фиксира, а не да се крпе рупе у недограђеној европској архитектури. Нека постоје, сликовито говорећи, дотациони региони, као у бившем СССР, и донатори који хране слабе у складу са различитим правима једних и других.

Али то ће смртно увредити осетљиве према питању својих права мале земље, исту ту Чешку на пример? Ипак Фјодор Лукјанов сматра да је неизбежна слична трансформација конструкције ЕУ:

- Ми ћемо видети то што се раније дипломатски називало Европом различитих брзина. Тачније савез са више нивоа, у којем ће земље имати различита права и могућности не де факто, као сада, већ де јуре. Постојаће земље језгра и периферије. Али ко ће где ући, за сада није јасно. ЕУ ће морати да жртвује имиџ једнакости свих независно од нивоа развоја и процвата. Такав систем, као што видимо, не функциониште. Наравно, нико неће званичо делити државе на сорте. Формулисаће, како они то умеју, пажљиво, да никога не увреде. И реч није о територијалној или бројној величини земље. Још је питање куда уврстити рецимо Шпанију и чак Италију са њиховим финансијским проблемима. А рецимо Пољска или Чешка показују индустријски раст и спроводе здраву економску политику и могле би да се придруже језгру у таквој конструкцији ЕУ.

У част председавања ЕУ Централна банка Кипра је објавила сребрну монету вредну 5 евра. Почетна њена вредност је износила 70 евра. Како саопштава Весник Кипра, инфлација на острву је скочила у јулу до 2,2%. Очигледно улагање у монету из скупоценог метала у знак сећања на кипарско председавање ЕУ може да се испостави рентабилним.