Протокол из Кјота: први резултати

Протокол из Кјота слави 5 година постојања, 31. децембра се завршава период дејства овог документа. Његов је задатак био да се глобално апелује на снижавање емитовања штетних гасова у атмосферу Земље. До данас није дошло до формирања уједначених заједничких ставова по овом питању. Многе земље учеснице ових преговора нису одлучиле да ли ће се и даље придржавати правила овог протокола. У складу са концепцијом која је усвојена 2011. године, нови споразум би требало да ступи на снагу 2020. године.

Пројекат је био осмишљен тако да еколошки региони добијају материјалне погодности. У општим цртама схема изгледа овако: на сваку област долази одређена количина дозвољене емисије гасова у атмосферу. А неискоришћене квоте се могу, фактички продавати другим регионима.

Договор је био инициран, у првом реду, од стране ЕУ и Јапана. Они су се позвали на речи еколога који су уверавали да ће се на Земљи за 100 година кардинално изменити климатски услови.

Током прошлих 5 година, земље потписнице су смањиле емисију штетних гасова за 5 %. Заштитници протокла се позивају на ове, по њиховом мишљењу, високе и добре резултате и настоје да дође до продужетка пројекта. Скептици утврђују да се пак ситуација изменила због промена на геополитичком нивоу. Ради се о распаду СССР, трансформацији економије на постсовјетском простору, као и смањењу производње до које је дошло због економске кризе 2008.године. Говори представник Програма развоја УН у Русији Александар Аверченков:

- Русија је од 1990. године смањила емисију за 30% од нивоа емисије до 90.године. Да, то је било захваљујући снижењу нивоа прозводње и измени структуре индустрије током 90-тих година. Али, то су мере које у оквирима климтске политике смањиле и опасност по климу. И Русија је безусловно лидер испуњавања обавеза међу овим земаљама.

Постоји и друга тачка гледишта: глобално загревање не постоји уопште. Сваке године Комисија која се бави питањима животне средине УН демонстрирају да постоји раст темпретауре од почетка 90-тих година прошлог века. За последњу деценију показатељи се нису мењали. То јест, антропогени – људски фактор утицаја на климу није установљен. А зо значи да Протокол из Кјота- то је комерцијални пројекат, закључује директор компаније „Метапроцес“ Кирил Љатс:

- Многи струшњаци су указали да је наводна повезаност штетних гасова са климатским променама само заглупљивање људи, што је потврдио бивши потпредседник САД Алберт Гор. Неко је тада смислио овај комерцијални инструмент. Неки су се на основу тога, наравно, обогатили.

На двевном реду - је даља судбина Протокола из Кјота. Стручњаци имају различите ставове и сматрају да реализација пројекта губи смисао без учешћа индустријских гиганата као што су Кина, САД, Индија и други.