ВИТЕШТВО НАД БЕОГРАДОМ

Опет гужва, или боље рећи, увертира на Балкану! Праве се и раскидају коалиције! Одржавају помени жртвама! Џелати се проглашавају невинима! Пљуште паре на донаторским конференцијама у Бриселу - Еуропа не пита шта кошта у знак захвалности Тачију, Чекуу, Харадинају и осталима а Србијицу уцењују Караџићем и Младићем! Једне жртве у ратама сахрањују и на највишем нивоу оплакују, друге оптужују, и сахрањују им и живе и мртве! Над хумкама првих, у правду се заклињу, белосветски изасланици – Београд се једнима извињава, друге нит помиње нити посећује!!! Није да немам о чему! Идем редом па докле стигнем! Почећу од Београда! Свиђа ми се „битка“ за главни град – пуна је витештва и морала! Тууу кад се да реч(!), не паре, какви – има јачих валута, али о томе ћу други пут! О моралу је сада реч! Мада, „коме је до морала нека иде у цркву“, рекао је „наш“ Ђинђић! Уосталом, само кад је нама врх Србијице допао европејских шака! И све, од врха па на ниже, има да еуропејско буде, лично су нам се на то „силе мрака“ и „силе будућности“ заклеле! Може ли ниже(!?) – може, ево Београд, само да желудац издржи!

И брачни споразум о љубави је ту! Иде се у безгрешно зачеће помирења, а „оно“ – е, то ће нама да раде, јер без „тога“ брака нема, а брачна постеља цела Србијица! Које нама уживање следи!!! Све они то због нас раде! Они пате кад нама није добро! Како је само њима тешко пао 12. јул, годишњица страдања српског народа у Братунцу! Како и неби! Тамо је под, од Хага невином проглашеним, Насером Орићем, преко 3500 српских  жена, деце и стараца, поклано и сахрањено! У Поточарима је интересантније – светски врх је увек назоћан! А и некако му дође другачије - тамо су све војници! Сваке године, и то само 11. јула, их сахрањују! До сада, са овогодишњих 307, (међу којим је и онај Мујо, који је регуларно умро и сахрањен 2004. у Тузли) има их укупно 3214, а кад су себе 7800 несталих прогласили у геноциду убијеним, што им је и „правдољубиви“ Хаг потврдио! Висока цифра им је постављена у задатак!? Код Срба нема тог „гламура“, али је за то туга и брига, власти из Србијице, неописива! И овога пута је цео врх, са свећом у руци, стајао у првом реду 12. јула у Братунцу – у мислима наравно! Ко ће на пут по врућини! Тешко подносе патње свог народа! „Мој председник“ од туге није могао 12. јул, дочекат – 11. се огласио: „Сребреничке жртве су опомена да се сви оптужени нађу у Хагу“! Тооо! И то што пре – док има још који Србин,  да им не умакне! Није само „мој председник“ 11. изразио сућут, тамо је био и Инглиш, тамошњи амбасадор „драгог Буша“, и Лајчак, њихов „високи“, и Милов, и амбасадор и владикаму Дедејић, али сам, супругаму Розана нешто је била спречена! И ријечки бискуп се нашао 11-том јулу, па је, и муслиманску и православну, децу из Сребренице примио на једнотједни одмор! Ганули су ме својом сућути и Ватикан и Хрвати! Могли су покупит, ако је шта остало, и децу из „Бљеска“ и „Олује“, и Сијековца, и...! Што се Јасеновца тиче, ту постоје објективне тешкоће – нико им није претекао! Сад видите зашто се „мој председник“ гласка само 11. јула, то је његово друштво - светски врх! Где ће он сад у Братунац међу народом, тамо нико сем Срба не долази, а ниво се мора држат!