Апологија –о члану 11- II дио

Као основ за прекид трудноће члан 11 в) прописује да се трудноћа може прекинути: ''када је до зачећа дошло извршењем кривичног дјела''. Ово у пракси значи да када дође трудна жена која жели да прекине трудноћу јер је трудноћа резултат нпр. силовања, она мора показати пресуду којом је утврђено (пресуђено) да је она жртва кривичног дјела силовања. Без обзира на хитност оваквог кривичног поступка, пресуда се може очекивати тек за 1 до 3 године, а до тада дијете може да хода и да говори. Дакле ова одредба закона је неостварива у пракси на начин како је прописана. Умјесто да тражи и чека пресуду суда, гинеколог, комисије или етички одбор установе, ће прекидати сваку трудноћу када се жена позове на овај основ. На овај начин ће доћи до кршења Закона о условима и поступку за прекид трудноће. Питам се да ли ће неко ићи у затвор или платити казну због тога? У сваком случају ова одредба, како год да је написана, супротна је Кривичном закону РС, тј. његовом основном начелу а то је начело индивидуалне кривичне одговорности. По Кривичном закону РС за кривично дјело силовања би се имао казнити његов извршилац уколико је кривично одговоран, а не дјете које је потпуно невино. Исто прописује и Европска Конвенција о људским правима. Од 2003. године силовање може извршити и жена. Дакле и мушкарац може бити жртва силовања од стране жене. Шта ће се десити у случају када из таквог односа дође до трудноће коју жена извршилац не жели да прекине? Мушкарац је тада присињен да постане отац, са свим обавезама које то са собом носи јер се он око прекида трудноће ништа не пита. Присилити некога да постане родитељ мимо његове воље је супротно људским правима, што је потврдио и Суд у Стразбуру у случају Evans vs the United Kingdom. Зашто је неко доносио закон супротан основним људским правима и слободама је питање које нема одговор.