Енглези упозоравали Ђинђића

Џон Слејтер, прекјуче у Београду (Фото Бојана Вуколић)

ИНТЕРВЈУ
Бивши начелник Скотланд јарда а сада полицијски саветник у балканским земљама, господин Џон Слејтер, био је протеклог викенда гост Београда и учествовао на међународној конференцији о организованом криминалу. У његовој биографији пише да је дипломирао чисту математику и физику, а каријеру је започео пре 35 година као позорник у Лондону. Као представник британске полиције у Савету Европе у Стразбуру, Слејтер је 2001. године постављен за саветника министра унутрашњих послова Републике Србије.

Каква су тада била Ваша сазнања о организованом криминалу у Србији?

Више пута сам се срео са Зораном Ђинђићем и расправљао са њим о проблему организованог криминала. Током 2001. и 2002. године помагао сам у оснивању јединице за истрагу случајева организованог криминала при Министарству унутрашњих послова. То је финансирано средствима Велике Британије и много новца је дала Немачка. Било је доста тешкоћа у оснивању те јединице. Из политичких разлога, због захтева Америке, инсистирало се да та јединица не истражује само организовани криминал него и ратне злочине. То није допринело ефикасности те јединице, јер је у то време било много људи у Министарству унутрашњих послова који су пре тога били умешани у делатности Милошевићевог режима и било је врло могуће да су неки од њих укључени и у ратне злочине.

Да ли сте имали сазнања о безбедносној угрожености премијера?

Немачка је била задужена да процењује ризик и понуди савете. Они су указали да је лична безбедност премијера Ђинђића угрожена због личног интересовања које је он показао за борбу против организованог криминала. Немци су дали много техничких упутстава и савета држави о томе како да се спречи могуће убиство премијера.

Да ли је држава применила неке мере по тим упутствима?

Када је први пут покушан атентат у саобраћајном инциденту, онда смо и стручњаци из Немачке и ја лично, отворено указивали да је то прво упозорење пред атентат и дали смо му много врло конкретних савета о томе како треба да промени начин живота и рутину да би се заштитио. Али, он је рекао: „Не, ја се нећу уплашити од њих, наставићу тачно онако како сам и досад радио”. Када се десио други саобраћајни инцидент, молили смо га да направи промену. Овог пута био је и повређен, био је на штакама и утолико је био рањивији јер не би могао лако да побегне или да се склони. Али, и тада је поновио да се неће уплашити.

Веома поштујем његову храброст и дивим му се, али мислим да би можда био жив да је прихватио неке од наших савета. С друге стране, када се размотри чињеница ко је на њега пуцао, какву врсту обуке је та особа имала и какво оружје, може се ипак закључити да, ако су били одлучни да га са таквим ресурсима убију, да би га они убили пре или касније.

Знате ли за актуелне написе у неким дневним новинама у Србији да је енглеска обавештајна служба умешана у убиство Ђинђића?

То је обичнакојештарија. Британска обавештајна служба и британска полиција, и ја лично, пуни смо дивљења и поштовања према премијеру Ђинђићу. Подржавали смо његову политику. Био је диван и водио је Србију у просперитет. Да је Зоран Ђинђић жив, Србија би данас била у много бољем положају него што је сада. Можда би већ одавно била у Европској унији, пре Румуније и Бугарске. Где би била добит британске обавештајне службе у томе да га убије? Никакву корист Британија тиме не би добила.

---------------------------------------------------------

Како је премијер повредио ногу

Џон Слејтер је у разговору за „Политику” рекао да је премијер Ђинђић повредио ногу у другом саобраћајном инциденту, али није сигуран да ли је то било 21. фебруара 2003. године код Београдске арене. Премијер је већ ходао помоћу штака када се то догодило, а сва позната сведочења говоре о томе да је тетиву повредио почетком фебруара, играјући фудбал на Копаонику. Господин Слејтер, међутим, говори другачије.

– У првој саобраћајки аутомобил је слетео с пута и није било велике штете, а у другом саобраћајном инциденту дошло је до повреде. Постоје две могућности. Једна је да је Ђинђић користио изговор да је играо фудбал и тако повредио ногу да не би забринуо јавност. Вероватно да је хтео од јавности да сакрије чињеницу да му је повређена нога у нечијем покушају да га убије. Друга могућност је да је он негде играо фудбал са том повредом и погоршао стање, али он је повређен у покушају убиства. У то сам сигуран. У сваком случају, био је изузетно свестан чињенице да је у току припрема атентата на њега – каже Слејтер.

Александра Петровић