Породична медицина

Појава породичне медицине требала је увести већи ред у нашем здравству, омогућити брже и квалитетније услуге пацијентима, и оно  најбитније - отворити  нова радна мјеста. Да ли смо успијели у томе?
На ово питање одговор најбоље знају корисници услуга, пацијенти чија лица говоре више од милион ријечи, најчешће се жалећи на нелјубазност и погрешне информације запослених. Један од забрињавајућих је и случај  мајке десетогодишњег дјечака, видно болесног како стоји у улазу Робне Куће Боска, јако невријеме, спријечило их је да стигну до циља-Установе за породичну медицину. Многи од Вас ће рећи па шта с тим?

Какве везе има киша Боска и Породична?
Госпођа (чије име нећемо спомињати), је из породичне медицине пре неког времене добила картон дјечака, уз образложење да је боље водити га на школски диспанзер, јер код нас овдје нико није толико упућен у дјечје болести. Како малишан није имао здравствених тегоба, нису ишли у школски. По доласку из школе, легао је спавати јер се пожалио да га боли глава. Било јој је јако чудно да спава, иначе је хипер-активан и убрзо је ушла провјерити.Гори од температуре,након мјерења топломијер је показао 39 степени!Није оклијевала, одредиште Бањалучка поликлиника, сколски диспанзер. “Љубазна докторка“  кратко је објаснила, имамо дератизацију, и још 30 минута до краја радног времена, тако да јој непада на памет, него пожури до Породичне, раде исто као и ми -20,00 часова. Доћи за 30 минута, са болесним дјететом – нема ста прави подвиг.

Да је госпођа имала ауто, или новца за такси-стигли би сигурно, овако........? Цијелу ноћ  температура,  преглед сутрадан – упала плућа.

Докле смо то дошли? Боримо се за наталитет, за младе и њихов просперитет, изгледа само ријечима, а не и дјелом. Хипократа и заклетву је излишно и спомињати. Овај поступак је ван нормалног разума.