Данас 183. годишњица Матице српске

У Новом Саду ће данас, поводом 183. годишњице рада, бити одржана свечана седница Матице српске, на којој ће бити уручена и "Змајева награда" за прошлу годину.

После одавања поште члановима МС преминулим између две седнице, о главном добротвору најстарије установе српске културе Сави Текелији и његовом "Текелијануму" говориће др Радослав Ераковић.

Матица је основана 16. фебруара 1826. године у Пешти, а први задатак јој је био да обезбеди редовно излажење "Сербског лепотиса", покренутог два лета раније.
Танак слој тадашње читалачке публике није могао да одржи часопис, а издавачу Константину Каулици прискочили су у помоћ релативно богати Срби из Пеште. Њих седморица су тада потписали уговор о оснивању "Дружества", а за првог председника изабран је адвокат Јован Хаџић.

У помоћ су прискочили и покровитељи, Текелија и Јован Нако, с тим да је први Матици поклонио зграду, касније названу "Текелијанум", где је најпре било седиште те установе, а касније интернат за српске ђаке.

Матица је 1864. године пресељена у Нови Сад, у зграду добијену од друге добротворке Марије Трандафил, и од тада непрекидно, не рачунајући ратне периоде, делује као стожер српске науке и културе.

Њен статус је решен посебним законом (лекс специјалис) из 1992. године, по којем је МС "јединствено и самостално књижевно, научно и културно друштво којим управљају њени чланови".

Поред Летописа, МС издаје и "Језик данас", шест различитих научних зборника и "Темишварски зборник" и ради у седам научних одељења.

Као посебна предузећа формиране су Библиотека МС и Издавачка делатност.