Нуријел Рубини предложио Обами национализацију банака

Американци су се у „летећој дипломатији” размилели широм света нудећи „боље него што је било”, али ни министарка Хилари Клинтон, ни емисари Барака Обаме нису тражени као њихов земљак који се прочуо као економиста који је благовремено упозорио да ће бити – „горе него што јесте”. Само прошлог месеца гостовао је, наводи се, као „саветник за испомоћ” на глобалном самиту у Давосу, Лондону, Москви, Ријаду, Цириху, Истанбулу, Абу Дабију…

Реч је о Нуријелу Рубинију који је блеснуо као „прецизни катастрофичар”. Једини је међу стручњацима, сматра се, тачно предвидео текући овдашњи, а тиме и глобални, финансијски кошмар. Испрва поспрдно називан „Касандра” (по старогрчком миту о пророчици осуђеној да се њеним прогнозама не верује), сада је на гласу као „доктор страшног суда”.

Његове дијагнозе за савремену финансијску пандемију махом нису утешне. Не пише се, по њему, добро, ни Америци, ни Европи, ни Кини, ни Јапану, ни Русији, а камоли другима. Пропао је, изјавио је недавно, доминантни англосаксонски модел саморегулисања тржишта новца па су потребне корените промене како би се оживео банкарски систем који је сада у „зомби” („шетајући мртвац”) стању.

Предложио је стога „љути лек на љуту рану”. Чланком у „Вашингтон посту”, који је потписао с колегом Метјуом Ричардсоном, такође професором Универзитета Њујорка, као неопходну меру за избављење из кризе, препоручио је– национализацију америчких банака, што је међу поклоницима слободног тржишта доживљено као претеривање и светогрђе. Али, нема нам друге, предвиђа опет „др страшног суда”, уз објашњење да би стављање приватних банака под државну управу било само привремена терапија док им организми оздраве довољно да поново постану снажни тржишни фактори.

Аутори подсећају да њихове досадашње прогнозе и нису биле катастрофичније од онога што се испоставило у реалности. Оптужени смо за претеривање, кажу, кад смо лане предвиђали да ће губици америчких финансијских институција бити 1.000, а можда и 2.000 милијарди долара, а сада је та свота већ премашила нижу прогнозу, док Међународни монетарни фонд (ММФ) рачуна и с губитком већим од два билиона. Али ни ту не мора бити крај: организација Рубинијева глобална економија (РГЕ) предвиђа да ће пропадање достићи суму од 3.600 милијарди долара…

Пример који треба следити јестеШведска– сугеришу. Она је 1992. национализовала несолвентне банке, очистила их и реприватизовала, што би, упркос разликама у системима и временима, било добро да уради и Америка – тврде.

Рубин и Ричардсон закључују: „Употребили смо сву нашу муницију, а баук и даље надире, па га треба докрајчити ватром базуке.”

Национализација је апсурд који противречи суштини америчког устројства, заснованог на слободном предузетништву – узвраћају браниоци постојећег система за који налазе да је „само у још једној пролазној цикличној кризи”. Етатизацију, макар и привремену, поистовећују с „неприхватљивим социјализмом западноевропског типа”, али признају да је она почела још при крају председничког мандата Џорџа Буша чији пулени још теже да „кривицу” свале на Обамин тим, који се тек „загрева” на наслеђеној жеравици.

Интернационална биографија

Животопис Нуријела Рубинија је готово раван живописној плуралистичкој биографији председника Барака Обаме чија је мајка белкиња из Канзаса, отац Кенијац, а очух Индонежанин.

Рубини 29. марта пуни 60 година као потомак иранских Јевреја, рођен у турском Истанбулу. Студирао је у Израелу и Италији, да би докторирао економију на овдашњем престижном Универзитету Харвард, где се, по мишљењу славног Џефрија Сакса, истакао „интуитивним, математичким и историјским приступом”.

У администрацији Била Клинтона био је економски сарадник, а потом и виши саветник Тимотија Гајтнера, ондашњег подсекретара, а садашњег шефа Министарства финансија. Анкета британског магазина „Проспект” сврстала је прошлог месеца Рубинија на место при самом врху живих интелектуалаца света.