Умро Ранко Мунитић
У Београду је 28. марта умро Ранко Мунитић, филмски критичар, хисторичар и теоретичар, један од највећих познавалаца анимираног филма у бившој Југославији. Писао је сценарије за анимиране и игране филмове, као и бројне књиге о хисторији југославенске кинематографије, фантастици на екрану те "Загребачкој школи" и "Београдском кругу анимираног филма". Дјеловао је на многим међународним фестивалима, форумима анимације те ТВ емисијама, годинама као члан Програмске комисије загребачког "Анимафеста". Био је стручни сурадник Филмске енциклопедије у Загребу, неко вријеме члан Боарда АСИФА-е.
Рођен је у Загребу 1943. године, гдје је завршио школовање и дипломирао на Филозофском факултету. Почео је објављивати радове у штампи 1962. и убрзо се посветио филму, посебно анимацији. 1971. године прешао је у Београд.
Боривој Довниковић Бордо
СЈЕЋАЊЕ НА РАНКА МУНИТИЋА
Филмски критичар, историчар и теоретичар, Мунитић је био један од највећих познаваоца анимираног филма у бившој Југославији. Мунитић је написао сценарије за анимиране филмове: "Рампа", "Мала Сирена", "Вријеме вампира" и "Паук", написао бројне књиге о историји југославенског филма, фантастици на екрану и "Загребачкој школи анимације", објавио је 1982. године теоријски рад "Документарни филм - да или не?" као и многе друге књиге.
Ево како је једном приликом описао самог себе:

"Имам неколико периода који ми се чине важни у животу. Први, у исто вријеме и најљепши, то је дјетињство, од прве до шесте године у Трогиру, у дивном старом градићу на Јадрану гдје је барка, море, рибарење, мит, и то је моја Атлантида. Тога више нема. Онда долази други период, то је школовање у Загребу. То је отприлике од моје шесте године, дакле, негдје крајем 40-их, па негдје до почетка 60-их. Трогиру припадам по татиној породици, Загребу је требало да припадам по маминој породици, међутим, ту се нисам снашао, ту ми се мало, скоро ништа није допало. Имао сам срећу и у класичној гимназији и на факултету, Филозофском, на историји умјетности, да сретнем неколико сјајних професора и да много тога од њих научим, а успио сам пошто сам врло брзо схватио да је моје мјесто позориште, филм и сличне појаве.
Покушавао сам на сто начина да се некако ту убацим и успио сам 1961. објавити први текст у једном средњошколском листу. Пошто ја не вјерујем у случај, није случај да је то био интервју са једним глумцем. Крајем 1962. године сам објавио први професионални текст. Врло брзо сам почео путовати, судјеловао сам у оснивању фестивала, разних филмских догађања. Направио сам стотињак и нешто ретроспектива загребачких цртаних филмова те београдских документарних. Тражио сам гдје бих ја коначно пустио коријен, и у прољеће 1963. сам за мартовски фестивал кратког филма први пута дошао у Београд, ту сам некако осјетио неке моје нијансе хумора, радости, живота, енергије, нешто што мени треба. Године 1971. сам се, пошто сам видио куда иде она бивша земља, преселио дефинитивно у Београд и од онда пишем текстове, пишем књиге. Не кријем љубав према свему томе и скрибоманију као посљедицу свега тога. Немам никог иза себе, никад нисам имао ни странку, ни институцију, само своје име, презиме, образ, савјест."
- Извор
- www.fenixart.org
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Када купујете нови PC уређај, прва ствар коју треба узети у обзир су ваше потребе. Неопходно је да се посветите испитивању својих потреба и циљева, као што су захтеви...
Препознатљивост бренда се мери тиме колико лако потрошачи могу да га разликују од конкуренције, одн...
Приметили сте да ваш мобилни телефон лошије ради ил...
Упркос глобалној пандемији, релативно слабој куповној моћи становништва, те све вишим ценама електронике, у Србије су се ове године највише куповали телефони, тј. смартфони....
Ако развијате софтвер онда знате колико је тешко пустити апликацију у продукцију. Треба конфигурисати сервер, треба подесити портове, увјерити се да је све у реду и тако сваки пут...
Остале новости из рубрике »








