Пјесма Тоде Матић - Медић

ЗАКЛЕТВА НА ШАРЕНОМ ЋИЛИМУ

 

Слушам тротоаре како урлају
 

и кораке пролазника којима је живот украден и несигуран.
 

Чекам јутро да се помоли испод завеса траве
 

иобрише страх из ноћних мора.
 

Питам се зашто је свет потиснут мржњом и наоружан до зуба
 

а добро живе само ..они болесног ума?
 

Свет је изгубио лепоту а и смисао живота
 

затрпан у отров и одевен олујном прашином.
 

Више се не поштују природне лепоте нити зеленило,
 

већ  глупости одкојих се оболева.
 

Долази дан када ће се видети страхоте земаљске,
 

а анђели небески обратити Господу Богу да
 

изнова земљу пречисти . Више неће бити ни туге ни болести.
 

Спратови, пирамиде рушиће се,  улице небеске падаће
 

поплочане звездама куда ће само праведници ходати.
 

Схватите, земља је болесна, а људи на њој раде болесним телом
 

да и птице машу сломљеним крилима.  
 

Уткаћемо правду на земљи у шарене ћилиме
 

где ћемо у миру спавати и сањати лепоте срећних времена.
 

Провући ћу се полако и тихо кроз редове мојих слова
 

и послати своје и заткане ћилиме по Божијим анђелима
 

да их Господ Бог овековечи.
 

На њима ћу и земаљску Заклетву положити.

 

Теодора Тода Матић-Медић 
Сyднеј  Аустралија