Арктиком ће трчати мамути?

Руски научници намеравају да пробају да копирају мамута. Експеримент стартује почетком 2015. године. Стручњаци намеравају да препороде древне становнике Земље из добро сачуваних остатака животиња. Они су били пронађени у вечитом леду Новосибирских острва пре годину и по.

Најважнија етапа клонирања је тражење живих ћелија. До сада у многобројним остацима нису их налазили. Ипак мамут са Новосибирских острва улива научницима наду. Остаци животиње налазили су се у идеалним условима: мамут је упао у јаму са водом, која се смрзла и ни једном се није одмрзавала. Месо има црвену боју, сачувана је крв која се нагомилала и конзервирала у леденим празнинама, објаснио је за Глас Русије директор Музеја мамута Североисточног федералног универзитета (СВФУ) Семјон Григорјев. Између осталог, према речима научника, брзе резултате не треба очекивати:

- У скорије време не треба очекивати да ће мамути трчати Арктиком. Ако пронађемо живу ћелију, појавиће се нови проблеми, такви као проблем спојивости ДНК мамута и индијског слона. Највероватније то су представници разних родова. У том случају клонирање ће бити немогуће.

Партнери Руса у јединственом експерименту су јужнокорејски научници. Они имају велико искуство клонирања кућних љубимаца, између осталог паса. А 2011. године направили су клонове вука и којота. У Сибиру буквално ових дана почиње да ради заједничка лабораторија: просторију је издвојио Руски Североисточни универзитет, а опрему је дала корејска страна. Ни Корејци, ни Руси не постављају себи задатак препорода популације сибирских мамута. Ради тога је потребно клонирати бар 30 разних примерака, што је потпуно нереално. Ако пође за руком да се створи бар један, то ће бити сензација и огромна срећа, објашњава Семјон Григорјев:

- То је просто експеримент који може да успе, а може и да не успе. Иницијатива потиче од Корејаца. Ми им помажемо колико можемо. Добро је што имамо најбоље очувани материјал који је икада нађен. У њега се уздамо.

Према речима стручњака, мамут са Новосибирских острва има најбоље очувана мека ткива за 200 година проучавања ових животиња.

Јелена Ковачић,