Из Србије годишње оде 32.000 људи!
Сваке године више од 32.000 људи оде из Србије. Статистика говори да највећи број наших суграђана одлази у Немачку. У Аустрију сваке године одлази више од 4.000 особа, због чега не чуди податак да је сваки десети становник Беча - Србин. Словенија је трећа најпожељнија држава за наше суграђане.
Са најбољим оценама и на основним и на мастер студијама, тражио је посао у Србији скоро годину дана. Ђорђе Лукић, економиста, своју шансу сада види ван граница наше земље.
"Ако сте једноставно амбициозни и желите да извучете маxимум из себе, онда после тражите маxимум и од других, а самим тим то подразумева маxимум и од тржишта. Ако овде немате услове онда тражите где можете да се усавршите на прави начин", каже Ђорђе Лукић, економиста.
А да би се усавршило, из Србије годишње у иностранство оде више од 700 високобразованих људи, подаци су Завода за статистику. Пре четири деценије, са дипломом факултета у иностранство је одлазило два одсто емиграната. Данас је тај број порастао на 15 процената.
"Свакако да има негативне импликације како на економском тако и на демографском тако и на интелектуалном ниво у Србији. То је један велики губитак", каже Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику.
Статистика тако говори да смо добили бољу образовну структуру међу онима који су отишли ван границе земље, него међу онима који су остали.
"Нападнути сте са две стране, немате довољну репородукцију за обнављање становништа, и одлазе они који носе ту репродукцију, носе и економски просперитет тако да је за земљу попут наше то изузезно велики изазов у наредном периоду", каже Владимир Никитовић, демограф.
Највећи број дипломаца одлази са завршеним Економским факултетом, медицинским, стоматолошким, електротехничким. Парадокс је да управо за овим стручњацима вапи и наше тршиште рада. Једино што би могло да их задржи јесте посао.
"Национална служба за запошљавање има мере активне политике запошљавања у ранијем периоду, то су били програми стручне праксе, прве шансе програми стручног оспособљавања, ту су и технике за тражење посла представљање послодавцу као што су мотивациони тренинзи", каже Десанка Михајловић Ковач, из НСЗ.
Сличним пројектима, кажу, и убудуће ће покушавати да потребе тржишта представе онима који посао траже. Понуда ће, надају се, бити боља од оне у иностранству.
- Извор
- rts.rs/ vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »















