У ЦЕРН-у почиње потрага за „скварком“

 
Најмоћнији акцелератор честица на планети поново у акцији идућег месеца након двогодишње паузе.

Научници који раде на највећем акцелератору честица на свету (Large Hadron Collider [LHC], који се налази у институту ЦЕРН у околини Женеве) оптимисти су да ће доћи до нових открића у физици честица, када акцелератор почне поново да ради у марту, после надоградње која ће му омогућити да испаљују честице готово дупло брже него пре.

Акцелератор је пре две године искључен после почетних успеха, од којих је најпознатије откриће фамозног Хигзовог бозона (јула 2012. године), субатомске честице, чије су постојање претпоставили физичари Роберт Брут, Франсоа Енглер и Питер Хигз.

Физичар Андреас Хекер, заменик координатора АТЛАС Експеримента у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), рекао је за интернет портал insidescience.org да ће, после две године поправке „акцелератор бити рестартован и скоро дупло јачи него пре". Хекер је објаснио да би будући експерименти „могли да буду усмерени ка тражењу формација суперсиметричних честица са много већим масама него што је то раније било могуће, као што су скваркови, глуини и неутралиони".

ЛХЦ акцелератор је прстен дуг 27 километара и састоји се од суперпроводљивих магнета. Налази се на дубини од 100 метара у комплексу института ЦЕРН у околини Женеве. Током првог циклуса рада, који је почео септембра 2008, протони који су пропуштани кроз прстен ослобађали су енергију од 4 билиона електронволти. Када би се сударили ослобађали су енергију од 8 билиона електрон волти. После надоградње која је коштала 150 милиона долара, честице ће ослобађати енергију од 6,5 билиона електронволти, а после судара и до 13 билиона електронволти.

„Било је много посла на ЛХЦ-у у последње две године. На пример, обновљена је свака електрична веза између хиљада магнета у акцелератору", каже професор Џон Вомерсли, физичар и извршни директор Савета за научна и техничка постројења у саопштењу за јавност. „То такође значи да је машина која је поново пуштена у погон заправо нови ЛХЦ и није једноставан изазов", наставио је професор Вомерсли.

За откриће Хигзовог бозона Франсоа Енглер и Питер Хигз поделили су Нобелову награду за физику 2013. године за теоретско откриће познато као Брут-Енглер-Хигзов механизам. Њихова теорија постала је централни део такозваног Стандардног модела физике, који описује како честице стичу масу и од чега је саздан свет.

sputnik