Лавров: Доста о Криму, мало о Југославији и Косову

Запад би требало да посвети не мању пажњу бомбардовању бивше Југославије, питању Косова и распаду Либије, а не само Криму, изјавио је данас шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Желели бисмо да се наши западни партнери не мање ревносно односе и према другим случајевима који су се десили недавно у модерној историји”, рекао је шеф руске дипломатије, а преноси ТАСС.

„Бомбардовање једне земље-чланице ОЕБС-а од стране земаља-чланица, имам у виду Југославију, ситуација са једностраним проглашењем независности Косова — без икаквих референдума. Нико ту није дизао глас нити питао зашто се то десило без референдума”, казао је Лавров.

Лавров је рекао да се Москва „доследно залаже за уважавање међународног права у пуном капацитету његових циљева и принципа”.

Шеф руске дипломатије је рекао да су лидери националиста у Украјини пре годину дана отворено позивали на прогон или уништење Руса на Криму, али да Запад на то није реаговао.

Према његовим речима, и напад на Ирак изведен је са „отворено измишљеним изговорима” а у случају Либије „грубо је злоупотребљен мандат УН”.

„Уништена је држава и сада сви покушавају да је обнове, а питају се само једно: како да се спречи распад и других земаља тог региона”, рекао је Лавров.

Истичући да све те чињенице треба да истраже историчари, шеф руске дипломатије рекао је да се у практичној политици не могу достићи резултати уколико се не буде памтило зашто се шта догодило на међународној сцени „грубим подривањем међународног права”.  

Русија има одговoр на нагомилавање НАТО трупа

Коментаришући нагомилавање НАТО трупа у близини границе са Русијом, Лавров је рекао да ће Русја на то адекватно одговорити, додајући да нагомилавање НАТО оружаних снага не доприноси обнови поверења на евроатлантском простору.

Лавров је, међутим, рекао да се решење тог проблема мора тражити „кроз равноправни разговор и међусобно уважавање”.

Након уједињења Крима и Русије у марту 2014, и почетка сукоба на југоистоку Украјине у априлу исте године, НАТО је повећао своје војно присуство у близини руске границе, укључујући и балтичке државе.

Министри одбране НАТО-а договорили су се 5. фебруара да оснују нову јединицу за брзо реаговање као и да поставе шест командних центара дуж источне границе Алијансе.