Муџахедини гурају агреман

Предсједништво БиХ расправљало је јуче о именовању, прихватању и давању агремана за стране дипломате и одредило је кандидате за амабасадоре БиХ у Србији и Индији.

Ово је на конференцији за новинаре потврдио српски члан Предсједништва, Небојша Радмановић, али је одбио да каже имена кандидованих за амбасадорске позиције.

- Донијели смо одлуку, али нећу износити детаље, јер смо одлучили да имена кандидата не саопштавамо док не добијемо агремане, како не би Предсједништво доводили у незавидну ситуацију - казао је Радмановић и додао да се те праксе држе и друге земље.

Из извора блиских Предсједништву БиХ "Фокус" сазнаје да је за амбасадора БиХ у Србији предложен Бориша Арнаут, садашњи конзул у Амбасади БиХ у Минхену, а у Индији Сеад Авдић.

Дакле, у Србију, ипак, одлази Арнаут, кога је Предсједништво БиХ, на приједлог бошњачког члана, Хариса Силајџића, и прије двије и по године кандидовало за амбасадора, али никада није добио агреман.

Наводно, Београд му је тада ускратио гостопримство због сазнања да је одговоран за додјељивање држављанстава муџахединима у БиХ.

У међувремену за амбасадора у Србији Силајџић је као новог кандидата предложио Сеада Авдића који, такође, никада није добио агреман.

Према непотврђеним информацијама, он је, на наговор шефа дипломатије БиХ, Свена Алкалаја, одустао од ове кандидатуре.

У случају Авдића, спекулисало се да му званични Београд не да агреман зато што се доводи у везу са злочинима које су припадници Армије РБиХ починили над војницима ЈНА који су се у колони повлачили из Тузле.

Харис Силајџић има мноштво разлога да се побрине за будућност једног од својих најоданијих сарадника - Борише Арнаута, сматра члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, Џевад Галијашевић.

- Бориша Арнаут одговоран је за натурализацију великог броја исламских светих ратника, који су током и послије рата уписивани у матичне књиге држављана БиХ. Неки од њих и данас су на црним листама западних обавјештајних служби, попут бившег команданта злогласног одреда "Ел муџахедин", Алжирца Абу ал-Ме'алија - подсјетио је Галијашевић.

Арнаут не само да је издавао рјешења о пријему у држављанство, већ је, упозорио је Галијашевић, учествовао у стварању потпуно нових идентитета тих лица, јер, показало се каснијим истрагама, неки од њих у БиХ су живјели под неколико имена. Галијашевић подсјећа да је тако младом Осами, како су Ме'алија прозвали амерички истражни органи, омогућено да у БиХ истовремено живи под три имена и да као адресу становања наведе сарајевску улицу Чекалуша 16, гдје је, у ствари, смјештена Амбасада Шпаније у БиХ.

Арнаут је одговоран и за пријем у држављанство најпознатијег муџахедина Југоисточне Европе, Сиријца Имада ал-Хусина, једног од Абу Хамзи. Њему је рјешење о држављанству уручено 1994. с потписом Борише Арнаута. Галијашевић подсјећа да је за вријеме његове владавине у држављанство БиХ примљено и мноштво других припадника одреда "Ел муџахедин", који су иза себе оставили крваве трагове широм БиХ. Најспорнијим се сматра спис из 1995. године, када је из тадашњег РМУП једним актом у ЦСБ Сарајево послат налог за накнадни упис у матичну књигу рођених за 103 натурализована држављанина РБиХ, од којих је 90 одсто арапског поријекла. Готово сва рјешења су настала у мандату Бакира Алиспахића и носе потписе помоћника министра Горана Варунека, Борише Арнаута и Амре Хаџовић-Бркан.