Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com

Кад год неком од представника међународних организација и снага падне на памет или добије задатак да нешто уради према Републици Српској и српском народу одмах се “потеже” термин грађанин и постојање грађанске државе.

И све то у конотацији да је национално определење ретроградно, да оно штети даљем развоју те да малтене, али само Срби, треба да утопе свој колективитет у неко замишљено грађанско друштво где неће више постојати. Због тога, а и због много других разлога значајно је дефинисати појам грађанина да неби долазило до злоупотреба на свим нивоима друштваног живота.

Појам грађанин означава човека као носиоца одређених слобода права и дужносати према систему у коме живи али и према другим члановима одеђене заједнице. Исто тако одређење грађанина може да се дефинише као политички личност са мањим или већим правма и дужностима која су му призната у оквиру система и правила организовања система.

И све ово теоретски врло лепо и, што је најбитније, јасно изгледа да нема разних других приступа у којима се покушава продати “рог под свећу” те да се на тај начин остваре други, унитаристички и централистички циљеви. Све, али баш све, политичке партије из Сарајева препуне су прича о “грађанској држави” и грађанима а на сваком кораку подмећу ногу развоју и опстанку Српске тако да се стиче утисак да сви могу да буду грађани, али само Срби нису за то.

Слободан човек, значи слободан народ коме припада и у мери у којој се он идентификује са системом који се организује ефикасност система ће да буде већа или мања.

Идентификација српског народа, дакле грађана који припадају том кругу са Републиком Српском је потпуна и у њој је заиста могуће остварити квалитетан спој индивидуалног и колективног идентитета.