Сахрањен генерал Миле Новаковић

СТАРА ПАЗОВА - Некадашњи командант Српске војске Крајине (СВК), генерал-потпуковник у пензији Миле Новаковић сахрањен је данас, уз највише војне почасти, на гробљу у месту Сурдук код Старе Пазове.

Он је умро у понедељак, од последица срчаног удара, на путу од Сурдука где је живео последњих година, после 15 година боравка по разним местима у избеглиштву, од Старе планине до оконине Београда, до Војномедицинске академије.

Сахрани је присуствовала делегације Војске Србије предвођена бригадним генералом Жељком Нинковићем, као и саветник за безбедност председника Србије, полицијски генерал у пензији Милорад Симић.

Новаковић је рођен 195. године у месту Кирин код Вргинмоста на Кордуну (Хрватска), а после гимназије у Карловцу завршио је Војну академију у Београду, као први у рангу у 25. класи.

Најбољи је био и на школовању на Вишој војној академији, а до почетка рата службовао је у Загребу, где је командовао војном полицијом и специјалним јединицама Пете армијске области.

Ратну школу ЈНА у Београду, коју је уписао, није успео да заврши, јер је упућен на ратиште у Хрватску, где је 1991. године командовао је бригадом Територијалне одбране, а онда, после доласка мировних снага УН у Хрватску, постаје командант Посебних јединица милиције Крајине.

Посебно се, и као командант и лично, истакао у борбама за пробој коридора према Србији у јуну 1992. године, где је командовао здруженом Тактичком групом два, која је ишла у напад централним делом фронта и имала врло тешке борбе.

У јесен 1992. године постаје командант СВК, коју је успео да устроји и организује, као и да добром тактиком одбије хрватски напада на подручје Равних Котара и Масленице у Далмацији, и поврати део изгубљен ог територија.

Са места команданта СВК смењен је у фебруару 1994. године, одлуком тадашњег новоизабраног председника РСК Милана Мартића, за коју се сматра да је диригована из Београда, јер је заједно са њим смењен и читав дотадашњи врх крајишке војске, са значајним ратним искуством.

Мартић га потом именује за свог војног саветника и поверава му командовање групом "Паук", која је која је помагала лидеру Аутономне покрајине Западна Босна Фикрету Абдићу и водила борбе за освајање Бихаћа и Цазинске Крајине.

Та група била је састављена од припадника припадника крајишке војске и милиције, Државне безбедности Србије и Војске Југославије, а њено деловање и циљеви до данас нису у потпуности расветљени.

Испраћају је присуствовало око 1.000 његових колега, сабораца и пријатеља, који су истакли да се радило о човеку високих људских и војничких врлина, енциклопедијског знања, добром официру и дипломати истовремено.

Новаковић је последњих година сређивао своје забелешке, припремајући материјал за књигу, која би у доброј мери могла да расветли догађања у РСК, посебно у акцији "Олуја", али га је изненадна смрт спречила да је заврши.