Дешифрован језик џиновских панди

Кинески истраживачи открили су 13 звукова које панде користе у међусобној комуникацији, упркос својој репутацији усамљених створења.

Истраживачки центар за џиновске панде Кине је дом за око 200 џиновских панди, које су научници снимали, а затим анализирали њихове гласове током различитих активности, као што су храњење, парење, дојење и борба.

Научници су открили да животиње за међусобну комуникацију користе звукове као што су рикање, лајање, завијање, шкрипање, блејање и цвркутање.

„Верујте ми да су наши истраживачи били толико збуњени када смо започели пројекат да су се запитали да ли они проучавају панду, птицу, пса или овцу“, рекао је шеф тог Центра Занг Хемин.

Занг је објаснио да је први језик који користе младунци панде „Ги–Ги“ — „Гладан сам“, „Вау–Вау“ — „Нисам срећан“ или „Ћу–Ћу“ — „Лепо“.

„Одрасле џиновске панде су најчешће усамљене, па једино од мајке могу да науче свој језик“, рекао је он.

Занг је приметио да током парења, мужјак панде мекеће, а женка цвркуће. Поред тога, женке такође испуштају звуке налик птицама када желе да изразе забринутост или страх. Животиње користе лавеж са намером да заштите свој простор.

„Ако мајка панда почне да цвркуће као птица, то може да значи да је она забринута за своје бебе. А када осети неког странца у близини, почеће гласно да лаје“, рекао је научник.

Научници су у Центру радили на пројекту језика панди од 2010. године и намеравају да наставе студије пројектовањем панда преводиоца користећи технологију за препознавање гласа.

„Ако успемо да разумемо њихов језик, то ће нам веома помоћи у заштити ових животиња, нарочито у дивљини“, рекао је Занг.

Према последњем попису џиновских панди 2014. године, 1.864 јединке живе у дивљини.

У последњој деценији број џиновских панди је порастао за 17 одсто, захваљујући напорима да се сачува њихово станиште, укључујући и забрану сече шума, која је на снази од 1998. године, и раду кинеских власти на стварању нових резервата и сузбијању незаконитог лова.