Србски патент број један у свету нафте

Машина коју су пројектовали наши инжењери проглашена је за највеће техничко достигнуће у 2015. години, у области индустрије нафте и гаса! На годишњем скупу Америчке нафтне индустрије у Даласу, представљен је уређај који служи за аутоматско притезање навоја на цевима за бушење нафте, а коју су смислили наши мозгови из београдске компаније "Солфинс". У најопаснијим зонама на нафтним платформама смањује потребу за радницима и поузданија је од претходних решења.

Грдосија састављена од силних шрафова и навоја већ годину и по дана користи се на нафтним бушотинама, око ње се развија бизнис тежак милијарде долара, а смишљена је у малој фирми на нашем Сењаку. Од укупно 20 инжењера, колико их ради у овом предузећу, седморица "машинаца" у кооперацији са канадском фирмом коју такође држи наш човек, после осам месеци пројектовала су машину која у себи садржи три патента.

По речима директора "Солфинса" Предрага Радовановића, ово је уједно и доказ да Србија има кадрове способне да се на светском тржишту такмиче не само у добијању нископлаћених послова већ и у утакмици за технолошки високозахтевне пројекте.

- У овом пројекту учествовали смо са канадском компанијом "Мива инжењеринг", власника Владимира Шћекића, београдског машинског инжењера, а машина је пројектована за канадску фирму Drillform - каже Предраг Радовановић, директор "Солфинса". - Служи за аутоматско притезање навоја на цевима за бушење нафте чиме је створена могућност елиминисања оператера из опасне зоне рада на платформама. Управо због тога, као и много веће поузданости у односу на постојећа решења, корисници су је врло добро примили.

Огромне цеви дужине 10 метара, које се користе у овој индустрији са бургијом на врху, када дођу до краја морају да се настављају новом цеви, а овај уређај омогућава да се то ради без присуства људи.

По речима Радовановића, значај овог успеха за три релативно мање компаније је још већи, знајући да је добијен у конкуренцији фирми које издвајају милијарде долара годишње за развој нових производа.

- Посебан изазов су били високи захтеви нафтне индустрије који се састоје у томе да опрема мора бити веома поуздана - каже наш саговорник. - Застој на торњу за бушење може коштати неколико стотина хиљада долара дневно, торњеви се селе једном до два пута месечно, па габарити и маса опреме морају бити што мањи. Услови под којима ради опрема крећу се од пустињских 50 степени Целзијусових, до рада под снегом и ледом и арктичких 40 степени испод нуле!

Како Радовановић каже, већ две године његов тим ради на још једном пројекту који би процесе у нафтној индустрији учинио још више аутоматизованим, а тиме избегао несреће које се догађају у опасним зонама.

ИМА НАДЕ ЗА НАШЕ СТРУЧЊАКЕ

- Наша фирма се бави имплементацијом софтверских решења у србској привреди, примењују софтвере за 3Д пројектовање и софтвере за пројектовање нумеричких машина - каже Предраг Радовановић. - Користимо напредне софтверске технологије и сви власници фирми који су имали визије и користе те алате, успешни су. Много се прича о неуспешним предузећима, а заправо је пуно светлих тачака. Треба показати деци која завршавају студије машинства да овакве ствари могу да се раде код нас и да има наде. Сарађујемо са свим машинским факултетима у Србији и даље се овде избацују врло добри кадрови. Захвални смо на томе, јер продајемо знање и живимо од тих људи.