Борба Русије и Америке за Балкан

07.12.2015. год.

Позив Црној Гори у НАТО показао је да су Сједињене Државе кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, пише лист „Политико“.

У среду 2. децембра, шефови дипломатија земаља–чланица НАТО–а позвали су Црну Гору да почне преговоре о ступању у Алијансу, подсећа „Политико“. Осим тога, високопостављени чиновници америчке владе и лидери војне Алијансе посетили су Београд и Загреб у оквиру обнављања покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада.

„Клима међусобних односа са балканским државама постаје све пријатнија за САД, регион је посебно важан у позадини великих кретања на међународној арени… Разлике излазе на видело у земљама, где се интереси Москве и Вашингтона поклапају, на пример у Србији и Црној Гори“, сматра војни аналитичар Игор Табак.

Фигуранти последњег проширења Алијансе су били Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године, додаје лист.

„НАТО полако запоседа Балканско полуострво“, сматра бивши амбасадор Италије у Алијанси Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.

„Само погледајте величину Балканског полуострва — сваки пут када се фигуре покрећу, не важно велике или мале, мења се равнотежа“, сматра Стефанини.

Балканска кампања НАТО–а дотиче не само Црну Гору, додаје лист. Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је са Александром Вучићем, а две недеље пре тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Он је говорио о „новом почетку“ односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана. Југословенска кампања НАТО–а оставила је горак траг у сећању Србије и сада Београд покушава да нађе равнотежу између Запада и Истока — он жели да постане члан ЕУ, чувајући при томе своју војну неутралност.

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучића — он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином, наводи „Политико“. Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.

У исто време, чланство у НАТО–у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана — Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене нерешеним територијалним питањима, примећује лист. Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса НАТО–а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО–а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности. На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска — на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...