Гасни хидрати - нетрадиционални извори енергије

Руски батискафи Мир нашли су ове сезоне поља гасних хидрата на дну Бајкала. Резерве ових једињења при дну први пут су биле пронађене тамо 2009. године у току друге етапе експедиције Мир на Бајкалу. Истраживања гасних хидрата један је од перспективних и врло актуелних праваца савремене науке. Убудуће се надају да ће од њих добијати природни гас, што ће омогућити да се добију додатни енергетски ресурси.

Гасни хидрати су једињења гасова и воде. Први пут су их приметили научници још у 18. веку. А почетком 19. века Фарадеј је одредио састав хидрата хлора. Касније су били пронађени и други хидрати. Сада се под тим појмом углавном подразумевају једињења метана и воде. Молекул метана као да је окружен молекулом воде и седи као у бунди, објашњава за Глас Русије шеф катедре за експлуатацију налазишта гаса и гасних кондензата Руског државнг универзитета за нафту и гас Губкин Александар Јермолаев.

 
На нашој катедри још 1970. било је начињено откриће. Оно се састојало у томе што је уз помоћ лабораторијских истраживања била доказана могућност постојања таквих једињења у подземним условима. И сада се врше озбиљна истраживања, која имају и индустријски значај, везан за технологију вађења гаса из налазишта гасних хидрата.

Вадити гас из гасних хидрата врло је сложено. Ако је реч о природним налазиштима, приликом подизања на површину једињење се једноставно разлаже, гас експлодира приликом измене притиска и температуре. Прошле године батискафима Мир није пошло за руком да подигну узорке тог једињења са дна Бајкала. Ове сезоне ће бити кориштена специјална опрема која треба да омогући да се то учини. На технологијама вађења гаса из гасних хидрата раде јапански стручњаци. Они ће или покушати да очувају термобаричке услове приликом подизања узорака на површину, или ће их разлагати при дну, ловећи гас, истакао је Александар Јермолајев. Руске разраде везане су углавном за вађење хидрата гаса из подземних налазишта која су била први пут пронађена 40-их година прошлог века у зони вечитог леда, говори стручњак.

 
Постоји неколико патената. Све те технологије везане су за смањење пристика и повећање темепературе. Постоје још неке замисли, покушати да се замени гас који се налази унутар молекула воде, молекулима ЦО2. Такви огледи постоје. Не могу да кажем колико су они перспективни. У крајњој линији научници сматрају да су то прилично озбиљне и занимљиве ствари.

Гасни хидрати се са пуним правом називају горивом будућности. Из једног кубног метра горивног леда - како се још називају гасни хидрати - буде до 200 кубних метара метана. Стручњаци су израчунали да се на пример на дну Црног мора у везаном стању садржи 25 трилиона кубних метара гаса. Налазиште природног гаса на Тајмиеру, на северу Русије, много је сиромашније! Осим тога, како би се пребацивао гас са Севера потрошачима, требало би у суровим условима градити гигантске гасоводе, протезати их хиљадама километрима. Тако да је гаса из мора не само више, он је уз то и јефтинији.

Постоји још један аспекат интересовња научника према гасним хидратима - учешће у променама климе. Постоји хипотеза о пушци хидрата метана. Она се своди на то да растући ниво температуре океана може да активира изненадно ослобађање метана из резерви гасних хидрата испод морског дна. А пошто је метан снажан гас који испарава то ће довести до даљег раста темпаратуре. При томе ће бити активиран процес самопојачавања, исто тако незауствив као и пуцањ из пушке. Ова пушка хидрата метана може да доведе до изненадног глобалног загревања у кратком року - краћем од људског живота. Чак ако се ова хипотеза сматра мало вероватном утицај гасних хидрата на климу је необорив, сматра Александар Јермолаев. То је врло занимљива појава, коју треба проучавати и користити, посебно као нетрадиционални извор гаса.