Црне рупе ипак нису потпуно црне

Црне рупе сматрају се толико густим објектима да ништа, па чак ни светлост, не може да се отисне од њихове гравитације. Ипак, упркос томе што њихов назив упућује на супротно, црне рупе нису потпуно црне, а такође емитују слабу количину субатомских честица, познату као квантна радијација.

Теоријски физичар Стивен Хокинг 1974. године указао је на то да црне рупе највероватније емитују одређену количину радијације. Научници су недавно први пут имали прилике да у лабораторијским условима опазе ову појаву.

Црне рупе сматрају се толико густим објектима да ништа, па чак ни светлост, не може да се отисне од њихове гравитације. Ипак, упркос томе што њихов назив упућује на супротно, црне рупе нису потпуно црне, а такође емитују слабу количину субатомских честица, познату као квантна радијација, преноси Б 92.

На ову појавио први пут је скренуо пажњу физичар Стивен Хокинг, па је према њему названа „Хокингова радијација“.

Хокинг је 1974. године објаснио да би јако гравитационо поље на рубу црне рупе могло да проузрокује стварање парова честица и античестица, као што се то према квантној теорији све време догађа у универзуму.

Ако ове честице настају тик ван хоризонта догађаја црне рупе, онда је могуће да се позитивни члан пара отисне даље у универзум, док негативну честицу апсорбује црна рупа.

​Позитивне честице „беже“ захваљујући томе што путују брзином која је већа од брзине светлости.

Професор Џеф Штајнхауер са Израелског технолошког института у Хаифи демонстрирао је овај ефекат стварајући црну рупу која је уместо светлости апсорбовала звук.

Он је користио дугу цев са „хоризонтом догађаја“ за звучне честице — фононе, и Бозе-Ајнштајнов кондензат.

Резултати мерења показали су да том приликом настају парови фонона, при чему једна честица путује брже од звука, што потврђује постојање квантног дејства Хокингове радијације.

Експеримент је непрекидно понављан током шест дана — чак 4.600 пута, а за то време Штајнхауер је могао да посматра како настају фонони.

Професор је уочио да, када би приметио један фонон на одређеној удаљености од хоризонта догађаја, његов пар би се нашао на истој удаљености на супротној страни.

Ова појава догодила се довољан број пута да научник слободно закључи да су ти фонони „повезани“, и да је то први пут да се квантни ефекат Хокингове радијације види у лабораторијским условима.

Истраживање је објављено у магазину „Нејчер физикс“.