ЈЕДНОГЛАСНОСТ

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар prota49@yahoo.com
    Процес доношења свих врста одлука, а посебно политичких, како на нивоу БиХ тако и на нивоу ентитета препун је разних термина који се користе на непримерен начин. Један од термина који се свакодневно сусреће је консензус као категорија и начин одлучивања.
И све би било добро кад би се радило у складу са основним теоретским претпоставкама. Овде смо добили нову форму, наравно из кухиње око високог, познату као “довољан ниво консензуса” која је у потпуној завади и са здравом логиком а камоли са правим значењем овог термина.
У свему томе велики допринос дају небројени представници медјународних организација и снага у РС и ФбиХ, који се петљају у све и свашта само не у оно што им је у “опису посла”.
Ипак, ствари стоје сасвим друкчије. За појам и садржај фамозног термина консензус имамо домаћи термин (барем у српском језику) а то је једногласност.
Она означава принцип доношења одлука по коме се тражи постојање пуне сагласности СВИХ чланова/учесника. Битно је нагласити да једногласност може да буде стварна или принудна, компромисна или спонтана, али је увек потребно да се сви сагласе.
Према томе једногласност је облик остваривања непосредне демократије и самоуправе и уколико је стварнија и спонтанија, утолико се може говорити о реалној демократији и поштовању свих субјеката једног друштвеног система.
Било би добро да представници медјународних организација и снага, посебно они који се класификују као високи, научне основне поставке и да омогуће да се овај принцип заиста афирмише и поштује. Наравно у овом случају нема амнестије ни за локалне представнике.
 
Овако како сада раде је далеко од свих принципа па и принципа једногласности, али је врло близу принципу једноумља.