Србија примљена у Евротрансплант

Борд Евротранспланта је једногласно одлучио да Србија буде примљена у ту организацију. Уговор о чланству ће бити потписан на годину дана, а у међувремену ће Србија морати да испуни одређене захтеве.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је за РТС да је одлука да Србија буде примљена у Евротрансплант веома значајна за пацијенте и да представља велики успех србског здравства.

"Очекује се да ми можемо за два до три месеца да ускладимо све наше процедуре, односно листе чекања, правне и дуге ствари које већ постоје у Евротрнспарту и да потпишемо уговор на годину дана", рекао је Лончар.

Објаснио је да то значи да од момента потписивања уговора сваки наш пацијент коме је хитно потребан орган у року од 48 сати до 72 сата – добија први орган који се појави у Евротранспланту.

То је нешто што је битно за наш систем, који ће бити у систему ЕУ. То значи да би здравство ушло у ЕУ, сматра Лончар.

"На нама је велики посао. Желим овом приликом да се захвалим свим запосленима у здравству, посебно онима који учествују у процесу трансплантације", рекао је Лончар.

Говорећи о наредним корацима, министар здравља каже да се морају направити јединствене листе чекања, да критеријуми морају да буду исти и да је потребно да се законски акти усагласе са онима који важе у ЕУ.

"Њихова процена је да то можемо да урадимо за два до три месеца, на основу анализе нашег стања и на основу онога што смо сада урадили. То је велики успех за Србију и србско здравство", закључио је Лончар.

Србија има мање од три донора на милион становника 

Чланство у Евротранспланту убрзава могућност да пацијент добије орган, а органи се распоређују међу земљама чланицама на основу приоритета и хитности.

Тим Министарства здравља Србије, предвођен министром Лоначарем, представио је Борду Евротранспланта шта је до сада у Србији урађено на пољу трансплантације и који су циљеви за ову годину.

У презентацији је наведено да је трансплантација у Србији обновљена 2010. године, а да тренутно на трансплантацију бубреда чека 720 пацијената, јетре 35, и да је пресађено 30 срца.

Новим законским решењем о трансплантацији органа и ткива, која ове године треба да буде усвојено, предвиђена је претпостављена сагласност о донорству, али ће и даље породица имати последњу реч давањем сагласности.

Србија тренутно има мање од три донора на милион становника, а за пуноправно чланство у Евротранспланту је потребно десет донора на милион становника. Хрватска у овом тренутку има 40 донора на милиона становника.

Донорску картицу тренутно у нашој земљи има око 150.000 људи.

План министарства је да се у 2017. години повећа број донора и то на пет до седам људи на милион становника.

Србија је у томе скоро успела 2013. године, када је имала скоро шест донора на милион становника То се постигло, између осталог, и зато сто су трансплантациони тимови добијали стимулацију за свој рад.

Ове године је у буџету поново предвиђено 35 милиона динара за ту намену, а осим тога, тимови ће бити појачани новим, младим лекарима, биће уведен двадесетчетворочасовни кол-центар за трансплантације и биће одређени национални координатори за трансплантације, који ће дежурати 24 сата.

Организацију Евротрансплант чини осам земаља, а то су Белгија, Немачка, Хрватска, Луксембург, Холандија, Мађарска, Аустрија и Словенија. За све земље постоји јединствена листа чекања.

У оквиру земаља које чине Евтротрансплант, на листи чекања је 15.000 пацијената, а прошле године је урађено 7.000 трансплантација.

Евротрансплант постоји 50 година, чланице су осам земаља ЕУ, а обухвата око 130 милиона становника.

Уговор о чланству ће бити потписан на годину дана, а Србија ће у међувремену морати да испуни одређене захтеве.

РТС