Забрињавајућа демографска слика у РС - Мркоњић Град спада у трећу демографску категорију

Завод за статистику у 2016. години  евидентирао је 3.171 умрлу особу, истовремено је било 2.570 рођених. На инцијативу послодаваоца крајем децембра 2016. године распраљало се о том сегменту, а Пашалић је навео да се процјењује да ће у Републици Србској, у нарадених пет година 100.000 људи због старосне границе изаћи из радно способног становништва,  а ући око 57.000 људи, што представља забрињавајући дефицит од око 47%.

Општина Мркоњић Град 1991. године имала је 27.395 становника, а према попису из 2013.године (31.12.2016.)  има 15.926 становника, што је окарактерисано као демографски ослабљено. Општина се максимално труди, спровођењем пронаталитетних мјера да поправи прираштај и демографску слику, а те мјере су:
-финансирање трошкова мајкама за свако новорођено дијете,
-помоћ при запошљавању,
-помоћ при рјешавању стамбених питања,
.новчана помоћ за мајке које роде треће,четврто или пето дијете,
-набавке уџбеника за дјецу из вишечланих породица,
-стипендирање студената из вишечланих породица(олакшани услови за остварење права на стипендију),
-суфинансирање трошкова боравка дјетета у вртићу...

Да би добили приближну слику демографске ситуације на подручју општине Мркоњић Град сагледаћемо период од  пописа становништва 1991. па до пописа становништва 2013. године чији су резултати званично објављени 30.12.2016. године и на основу тих расположивих података долазимо до следећег закључка:

Простом рачуницом добијамо да је разлика у броју становника у периоду 1991-2013. године – 11.469 становника, што је углавном узроковано ратним дешавањима у периоду 1991-1995 као и тешком економском ситуацијом у послијератном периоду. Цјелокупно становништво је 1995. године било присиљено напустити територију општине Мркоњић Град, а повратак на порушена огњиштакоји је почео завршетком рата је био тежак и спор, а један број становника се никад није вратио.

Највеће регије у РС у којима је висок ниво морталитета су бањалучка и требињско-фочанска регија, док свега 3 локалне заједнице у РС имају демографско прогресиван карактер,а то су: Бања Лука, Источна Илиџа и Ново Сарајево.
Да је ситуација по питању наталитета заиста алармантна у РС, најбоље знају статистичари који већ годинама упозоравају како се број становника из године у годину смањује за број становника једне мање општине, односно за око три хиљаде.