Србија неће повући своју Резолуцију о Косову

Србија неће повући своју резолуцију о Косову из Генералне скупштине УН, нити ће мијењати текст овог документа, јер без обзира на расплет ситуације на Ист риверу 9. септембра, Београд не може много да изгуби у дипломатској борби за Косово, рекао је потпредсједник владе Србије Божидар Ђелић.
"Београд не размишља о повлачењу резолуције. Наравно да би за нас договор са ЕУ био најбољи исход, али не можемо прихватити да се мења сам смисао тог документа", рекао је Ђелић за "Вечерње новости".

     Лист наводи да ће зато бити одбијена понуда њемачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа, који у четвртак стиже у Београд, да се избришу ставови резолуције у којима се помиње статус Косова.

     Лист "Данас" пише да није немогуће да резолуција, коју је Србија поднијела Генералној скупштини УН послије савјетодавног мишљења Међународног суда правде, добије већинску подршку, али државни врх у Београду ипак не рачуна на побједу.

     Процјена српског државног врха јесте да негативни исход неће озбиљније промијенити ситуацију у корист Приштине, а главна борба у УН води се за гласове шездесетак земаља, бивших колонија, које нису признале Косово и од којих многе и не намјеравају да га признају, али су подложне притисцима моћних савезника Приштине.

     Према процјенама државног врха Србије, постоје четири могућа сценарија који се у вези са гласањем о резолуцији могу предвидити, а први и најоптимистичнији је да се изгласа српска резолуција, послије чега Приштина долази у ћорсокак из којег је може извући само дијалог са Београдом.

     Други је да српска резолуција не прође, али да не прођу ни евентуални амандмани или контрарезолуција, трећи да српска резолуција прође, али уз амандман који је донекле релативизује, док четврти предвиђа да српска резолуција не прође и да се усвоји контрарезолуција ЕУ, у којој се Београд и Приштина позивају на окретање европској будућности.

     "Прес" пише да поједине земље ЕУ и САД захтијевају да Србија промијени резолуцију о Косову и Метохији коју је предала УН, а заузврат не нуде чак ни просљеђивање српске кандидатуре Европској комисији.

     За Београд је повољно што ће 9. септембра Генералном скупштином и даље предсједавати Либијац Али Абдусалам Треки, чија земља није признала Косово, али уочи расрпаве у УН могуће је да због притиска великих сила дође до нових признања Косова, које ће, сматрају у Београду, бити далеко испод најављиваног броја од 30 до 50 држава.

     Београдска штампа преноси и став потпредсједника угледног Кејто института из Вашингтона Теда Карпентера да приједлог српске резолуције "иритира САД и водеће земље ЕУ" и да америчке дипломате "прековремено раде" у покушају да осујете ту резолуцију.

     Карпентер сматра да ЕУ треба размислити о "прилагођавању граница", како у погледу Косова, тако и остатка Србије и додаје да то прилагођавање подразумијева и БиХ, јер би Србе могло да задовољи када би Србија губитак Косова надомјестила обједињавањем са Републиком Српском.

     "То не би било идеално решење, али је то много боље од тренутне политике САД и ЕУ, која изгледа као да сви на простору бивше Југославије имају право на сецесију, осим Срба. Једино Срби не могу да се отцијепе од било ког ентитета, ма колико он био вјештачки и нефункционалан, што је свакако случај са БиХ", рекао је Карпентер.