Палестина незадовољна тиме како Обама рестартује њене односе са Израелом

Нови скандал око директних преговора Палестине и Израела, заказаних за 2. септембар је на помолу. Дијалог треба да буде покренут уз посредништво Русије и УН на највишем нивоу, сматра палестинско руководство, мада у пракси није све баш тако.
 

Ни из далека први пут незадовољство Палестине изазива начин на који Барак Обама рестартује њене односе са Израелом. Започело је тиме што је Вашингтон једнострано објавио датум почетка преговора, не обавестивши унапред палестинско руководство. То је разбеснело Махмуда Абаса. И тек после четири хитна телефонска разговора преко океана, пошло је за руком да се он убеди да прихвати позив. Али, како се испоставило касније, не од САД. Палестина је изјавила да се одазвала на позив квартета посредника у саставу Русија, САД, ЕУ и УН да обнови преговоре са Израелом. При томе премијер Израела Бењаним Нетењаху наглашено се дистанцирао од става квартета, приметивши да он није значајан.
 

Поселе тога Палестина је изразила незадовољство тиме што су је САД фактички приморале да укине све претходне услове за почетак преговора. Њена реакција је била жестока: дијалог ће бити осујећен ако Израел укине после 26. септембра мораторијум на изградњу насеља у Истичном Јерусалиму и Рамалаху. Премијеру Израела објављен је шах. У Вашингтону од њега очекују уступак по том питању, а савезници владајуће коалиције категорички захтевају да се не обнавља мораторијум. У датом случају и Барак Обама и Бењамин Нетењаху ризикују своју репутацију. При томе израелски премијер, по свему судећи, стајаће на своме до краја, пошто попусти Палестинцима значи пропустити победу над Махмудом Абасом коју је он одмах објавио после сагласности да крене у Вашингтон. У сваком случају, Палестинци спознају све минусе игре на туђем терену у Вашингтону, сматра експерт ИМЕМО РАН Владимир Јевсејев.
 

Многи у Палестини разматрају САД као проводник интереса Израела, уважавајући тесну војно-техничку сарадњу. Ево зашто је за Палестину важно да на састанку буду не само субјективни амерички представници, већ и други учесници, који су независнији. Са ове тачке гледишта за Палестинце је пожељно пристуство Русије на покретању преговора, као и међународних организација. У том случају САД ће морати да се труде да буду објективније.
 

Скандал поводом очигледне доминације Вашингтона у организацији директних преговора Палестине са Израелом у многоме одражава реалије на Блиском Истоку. Ма колико САД тврдиле да су спремне да слушају и чују све стране у конфликту, без њиховог прећутног пристанка или директног одобрења не би било, рецимо, масовних убистава Палестинаца и сектору Газа 2008. године од стране Израела. Не би било, између осталог, ни подстицања провокације војног решавања иранског нуклеарног проблема од стране Израела, што многе земље региона виде као изазов читавом арапском свету. Очигледно је да искључивши из политичких разлога све, чак индиректне контакте са палестинским покретом Хамас, и Вашингтон, и Тел-Авив створили су ситуацију када се сваки, чак и усмени договри са Махмудом Абасом прихватају на нож од стране других утицајних палестинских групација у региону. Да ли ће у том контексту Барак Обама успети да започне рестартовање палестинско-израелских односа, или ће почетак директних преговора у Вашингтону бити почетак краја у покушајима да се завађене стране доведу за преговарачки сто?