Од неспоразума до наде

Свој професионални празник - Дан руског филма, филмски радници обележавају у стању извесног неспоразума. За сада није јасно да ли ће Русија имати два филмска савеза или ће остати један, који, како говори руководилац Никита Михалков, постепено прераста у организацију социјалне подршке остарелим филмским радницима. Па и финансирање филмске индустрије код професионалаца изазива много примедби: они би желели да државна средства, концентрисана у Фонду за социјалну подршку филма, долазе до много већег броја стваралаца. Још једна жалосна тема је приказивање руских филмова, тачније његово скоро потпуно одсуство. Али, међутим, филм се у Русији снима, и то не баш тако лош! Публика може да се увери у то на фестивалу Московска пермијера, који се традиционално отвара у престоници на Дан руског филма. На програму је 99 филмова!
 

Познати филмски критичар Ирина Павлова данашње филмове карактерише овако:
 

"Сваки филм је о томе да се у животу човека дешавају промене, понекада катастрофалне, зато што се он сам мења. То је, сматра, диктат друштва, оно има потребу за променом. И уметник је најосетљивији инструмент друштва, који то обавезно осећа. Значи, живимо у стању очекивања промена или страха од промена. И једно и друго ствари су које се међусобно не искључују."
 

Под ту тезу потпадају практично сви филмови са фестивала Московска премијера. На пример, филм „На осејаћ" Јурија Гримова, фигуре у извесном смислу маргиналне. Режисер просто позива на духовне промене друштво, пратећи судбину слепог младића који до 20. године прогледа. За мене, приметио је Гримов у интервјуу за Глас Русије, увек је постојала велика разлика међу речима гледати и видети. Овај филм је о човеку који заиста види.
 

Само ауторски поглед на проблем, наставља режисер, може да препороди руски филм који је увек постојао. Никада у Русији фастфуд филм није могао да опстане. Само индивидуални лични поглед човека може да одува национални филм.
 

Између осталог, у последње време некако је почело да се заборавља да је руски филм вишенационалан. Али изгледа да се код филмских радника поново промаља, за сада не превише упечатљив, интерес према животу разних народа који насељавају земљу. Међутим, ова мало позната информација занимљива је чак страној публици, уверава режисер Иван Соловов, који представља на фестивалу филм Старија жена, о породичним традицијама калмичког аула. Република Калмикија је једина територија где влада будизам на простору Европе.
 

Мени се чини да први пут у савременом руском филму приказујемо живот једне од наших република, коју обично заборављамо - Калмикије, рекао је у интервјуу за Глас Русије Иван Соловов. Желео бих још једном да подсетим да смо ми велика мултинационална земља. Свега на хиљаду километара од Москве налази се главни град Калмикије Елиста. Тамо живе занимљиви људи, са богатим традицијама, са богатим културним коренима.
 

Још у ширим размерама, користећи драматичне боје, обраћа се националној проблематици режисер Јусуп Разиков. Пореклом из средњеазијског Узбекистана, он живи и ради у Москви и види како је тешко његовим земљацима који долазе у Русију да зараде - често без знања руског, немајући довољно образовања, озбиљних професионалних вештина. Филм Разикова Гастарбајтер говори о старцу Узбеку који креће да тражи унука, несталог у Русији.
 

Јусуп Разиков у интервјуу за Глас Русије тврди да је његов рад илустрација речи писца Александра Солжењицина о томе да се империја срушила и да је под својим рушевинама сахранила много људи. Нешто се десило да братство није издржало искушења.
 

Гледајући програм фестивала Московска премијера, где је представљено много нових, младих имена, доајен руског филма, режисер Станислав Говорухин рекао је за Глас Русије:
 

"Они се баве чиме треба да се бави уметност - судбином малог човека. Понекада се занимају за гадости нашег живота више него што је потребно, али ипак будућност је на њима. И међу њима већ се појавило мноштво одличних режисера. Могао бих да истакнем Ларису Садилову, Оксану Бичкову, Алексеја Попогребског. У њих се уздам."

И публика такође.