Валдајћи дискутују о будућности Русије

Куда се креће Русија и у којој мери њена прошлост може да утиче на њену будућност? Разматрањем тих проблема започело је у уторак прво заседање дискусионог клуба Валдај, уз учешће страних и домаћих политиколога на пароброду Корнштадт на реци Свир у Лењиградској области. Наш саговорник је заменик директора истраживачких програма Савета за одбрамбену и спољну политику Дмитриј Суслов.
 
Актуелна седница Валдаја посвећена је историји. Ова тема, ма колико чудно звучало, чини се на данашњи дан актуелном. Актуелност је везана за то што се свет врло снажно мења, налази се у стању радикалних трансформација. И питање које разматра Валдајски клуб - може ли Русија са њеним историјским наслеђем, са њеним историјским коренима, историјским традицијама, константама, па чак и фобијама да изађе на крај са новим изазовима и могућностима које јој поставља свет.
 
Изречене тачке гледишта на тај рачун битно су се разликовале. Појавио се чак спор поводом предодређености развоја руске државе. При томе западни експерти су се позивали на традицију једновлашћа у земљи и покушали да схвате због чега се формирала оваква традиција. Један од главних узрока је то што се током читаве своје историје Русија суочавала са спољашњим опасностима - како са Истока, тако са Запада. Довољно је подсетити на татарско-монголску најезду, ратове са Тевтонским орденом, Шведском, Пољском, на Наполеонов поход на Москву. Да не говоримо већ о два светска рата у 20. веку. Понекада је било речи о преживљавању земље као самосталне државе. У условима сталне опасности грађани су свесно уступали своја права и привилегије у корист власти, уверени да ће само у том случају њихова безбедност и живот бити гарантовани. Дајући много, они су много и очекивали од власти.
 
Била би велика заблуда сматрати да су Руси генетски привржени ауторитарној форми управе. И у томе што је она тирјумфовала у одређеном периоду у Русији, постоји велика заслуга западних земаља, које вековима нису напуштале замисао да ако не могу да покоре у потпуности руску државу, онда да је раздробе и поставе под своју контролу.
 
Данас Русија иде путем демократије. За измене које је она постигла током последњих 20 година, другим државама били би потребни много дужи рокови. Да ли ће се наставити овај процес и надаље и колико ће он бити успешан, у великој мери зависи не само од унутрашњих, већ и од спољних фактора. Западу, између осталог, предстоји такође да превлада своје фобије и предрасуде у погледу Русије, интензивно усађиване у време хладног рата.