Хоће ли заживети нафтовод Бругас-Александруполис?

Израчунато је: на рачун транспорта нафте нафтоводом Бургас-Александруполис, Бугарска, чији сумарни унутрашњи бруто производ износи свега 15 милијарди евра, могла би врло добро да попуни национални буџет. У стартној фази то је 30 милиона евра годишње, затим ће цифра скочити до 50. Зашто се кочи пројекат, очигледно повољан по ову земљу? Прво што пада на памет је да је узрок у смени власти у Софији. Добивши је у многоме захваљујући антируској реторици, десинчари су одмах одустали од сва три енергетска пројекта са нашом земљом. Али временом економски разлози су превладали над политичким. Нови кабинет одобрио је изградњу два блока атомске централе Белане и учешће Бугарске у гасоводу Јужни ток. Нејасан остаје став о нафтоводу Бургас-Александруполис.
 

Преговоре са нама воде нови људи, зато за бугарску делегацију која долази у Москву ми приређујемо презентацију пројекта, соапштио је прес-секретар Акционарског друштва Транснефт Игор Демин:
 

Намеравамо да покажемо бугарској страни све предности пројекта. Линија гасовода треба да прође територијом Бугарске и Грчке. Последња, између осталог, ни мало не сумња у сопствену корист од учешћа у заједничком послу. А Бугари се колебају. Кажу да се плаше за еколошку средину због опремања терминала у Бургасу. Али тамо већ ради велика рафинерија нафте. И нови терминал неће превише увећати еколошко оптерећење. Ми намеравамо да покажемо колегама како ради сличан објекта лучке привреде компаније Транснефт на примеру недавно изграђене поморске луке за преливање нафте Козмино - крајње тачке нафтовода Источни Сибир - Тихи океан и луке у Приморску Лењинградске области која ради већ неколико година. После њиховог пуштања у рад еколошка ситуација се само побољшала! Јер ми имамо солидну службу еколошког мониторинга. Она фискира и најмању мрљу, свако изливање нафте, и моментално одређује кривца. Ако Транснефт почне да ради у луци Бругаса, она ће, верујте, постати само чишћа.
 

А не ради ли овде синдром хаварије у Мексичком заливу? Али наш пројекат не предвиђа вађење нафте! - негодује Игор Демин. Тако се са изливањем нафте на платформи БП може везати било шта, па и мотор са унутрашњим сагоревањем. Реално је друго, то да времена да се растерете мореузи Босфор и Дарданели остаје све мање. До 2012-2013. године када буде завршено проширење Каспијског Транспортног Конзорцијума, у басену Црног Мора наћи ће се отрпилике 135-140 милиона тона нафте. А цроморски мореузи могу да пропуштају максимално 110-115 милиона тона годишње. То је њихова граница. Цевовод мимо мореуза је неопходан. Он између осталог одговара политици ЕУ за диверзификацију путева доставе енергетских сировина.
 

Јуриј Демин:
 

Пошто су Бугари прикочили учешће у пројекту, Турска је предложила да се изгради цевовод Самсун-Џејхан. Рећи ћу отворено: изскључиво због непопустљивости Бугарске, која само због свог успешног географског положаја добија огормне економске повољности, појавио се турски пројекат. Али нама се он допада мање од постојећих. Не зашто што смо са Бугарима словенска браћа и што нас повезује вековна историја. Једноставно сва документација о Бургас-Александруполис у потпуности је прорађена. Па и фактор дужине цеви игра улогу: преко бугарске тероторије оне су краће. Али ако се Бугари буду јогунили, идемо Турцима!
 

О томе да је нафтовод Самсун-Џејхан преко територије Турске могућ, изјавио је јуче на састанку са члановима дискусионог клуба Валдај премијер Русије Владимир Путин. Компанија Транснефт сматра да ову изјаву не може да не узме у обзир бугарска страна, прихватајући одлуку о учешћу у пројекту Бургас-Александруполис.