Русија-ОПЕК: уговор без брака

Нафтни ратови између Русије и ОПЕК-а уступили су место супротном кретању по такном ужету. Са таквим дипломатским пртљагом картел који контролише 40% светске експлоатације нафте приступио је својој 50-годишњици. Данас је ОПЕК спреман да прими у своје редове другог светског ипоручиоца нафте. Русија, ипак, за сада не планира да ступи у алијансу, претпостављајући партнерски дијалог брачном уговору.
 

ОПЕК је рођен пре 50 година у Багдаду. Организацију је основала Венецуела, Ирак, Иран, Кувајт и Саудијска Арабија. Касније су у картел ушли Уједињени Арапски Емирати, Нигерија, Либија, Индонезија, Катар и Алжир. СССР је преговарао о ступању у ОПЕК. Али тавка одлука није била усвојена из политичких разлога, подсетио је у интервјуу за Глас Русије директор фонда Националне енергетске безбедности Константин Симонов.
 

СССР није желео политичку зависност у односу на исламске државе. Тада се одбијање претворило у озбиљну грешку, јер је ураво ОПЕК допринео распаду земље. САД су наговориле Саудијску Арабију да у замену за испоруке најновијег наоружања нагло увећа почетком 80-их година производњу нафте и да сруши светско тржиште. Тако се СССР лишио значајног дела својих прихода. Све то се завршило његовим распадом.
 

Још један нафтни рат избио је између ОПЕК-а и Русије у јулу 2002. године. На фону пада цена нафте картел је затражио од Москве да смањи њен извоз, претећи рушењем цена. Конфликт је био исцрпљен поводом пораста цена нафте почетком 2003. године уочи упада САД и Велике Британије у Ирак.
 

Данас је главно за Русију и ОПЕК постићи стабилност и предвидљивост светских цена енергената. Ради тога Москва предлаже картелу да уједини напоре. Реч није о завери цена, већ о заједничким мерама борбе портив међународног манипулисања нафтним ценама. Између осталог, да би се избегли шпекулативни манерви учесника тржишта, Русија предлаже ОПЕК-у да пређе на дугорочне уговоре о испорукама нафте. Подсећајући при томе своје партнере да је нагли раст цена нафте 2002-2008. године провоцирао не толико увећане апетите Кине, Индије и других земаља, колико долазак глобалних финансијских фактора на нафтно тржиште - хеџ-фондова, индексних фондова и других финансијских структура.
 

Међу другим предлозима Русије на рачун ОПЕК-а је и тај да се формира нови систем трогивне нафтом, који ће омогућити да се избегне шпекулативна трговина фјучерсима. Такође да се уведу нове марке нафте којом се тргује на берзи. Предлаже се да се њихове цене одреде не с висине менторске жеље картела, већ уз уважавање тржишне вредности девизне корпе. Санкт-Петербуршка робно-сировинска берза може да буде укључена у нови светски систем берзанске трговине нафтом, у првом реду руском марком Уралс.
 

При томе Русија за сада не планира да ступи у ОПЕК, како се не би окитила обаезама квотирања свог извоза. Фотеља сталног представника при секретаријату картела у пуној мери омогућава да се подржава стабилна и оперативна размена мишљења по свим питањима и да се реализују предлози за побољшање ситуације на тржишту. Москва нуди да се икључе други произвођачи - Казахстан, Азарбејџан, Норвешка и Бразил - у координацију ставова на светском тржишту нафте.