Резолуција ни о чему

Генерална скупштина УН одобрила је заједничку резолуцију Србије и ЕУ о Косову. Мишљење нашег аналитичара Петра Искендерова.
 

Јучерашње изношење резолуције о Косову на утврђивање Генералне скупштине УН из почетка је било осуђено на усвајање: јер њен текст је био испеглан до те мере да је задовољио и власти у Србији, и главне актере косовске независности у виду САД и ЕУ. То је омогућило да се постигне одобрење документа - али са друге стране у великој мери је девалвирало његову међународно-правну тежину. Јер првобитни нацрт резолуције који је припремила Србија дозвољавао је да се бар спроведе мониторинг у зидовима Генералне скуштине УН у погледу односа снага између присталица и противника независности Косова. Документ је садржао за САД и ЕУ неприхватљиве ставове о „недопустивости" независности Косова и неопходности нових преговора о свим преосталим отвореним питањима, што значи о статусу покрајине. Сличне констатације су давале могућност УН да изразе макар и необавезујућу за испуњење (таква је природа резолуциај Генералне скупштине УН), али бар јасну позицију.
 

Ипак притисак Запада, подржан такође од стране Организације Исламска конферецнија на Србију, са захтевом или да опозове нацрт резолуције, или да изузме из њега формулације незгодне албанским властима, учинио је своје. Резолуција је добила компромисни карактер, али истовремено такав да никога ни на шта не обавезује. Из ње је нестала формулација о недопустивости косовске независности. Документ само још једном подвлачи да Србија никада и ни на који начин неће признати независност своје јужне покрајине, а истовремено говори о важности апстрактног мировног дијалога.
 

Ипак главни проблем се састоји не у терминологији актуелног документа, већ у његовом значају за даљи развој ситауције на Балкану и перспективама односа Београда и Брисела. У ономе што се тиче регионалног аспекта, очигледно је да неодређеност око међународно-правног статуса Косова која траје преставља додатни фактор дестабилизације, у првом реду за Босни у Херцеговину. Премијер Републике Српске Милорад Додик већ је саопштио оквирне рокове самоопредељења Срба по косовском обрасцу у наредне четири године. Много ће зависити од резултата општих избора заказаних у Босни и Херцеговини за 3. октобар. У том случају, ако Савез независних социјал-демократа Милорада Додика потврди своје водеће позиције у Републици Српској, вероватност понављања косовског сценарија у том региону Балкана битно расте. Тим пре што и други српски парламентарци у Босни и Херцеговини заузимају сличне позиције. Лидер Демократског народног савеза Марко Павић позива да се користе и одлуке Међународног суда УН у знак подршке независности Косова: Закључак Суда показује којим путем треба ићи.
 

Вишезначни компромиси које је постигао председник Тадић са руководством ЕУ могу лако да доведу до заоштравања политичке ситуације у самој Србији - где опозиција критички прати сваки корак власти о косовском питању, сумњичећи их за тајне намере да пристану на независност покрајине.
 

Што се тиче нади Београда у скорију интеграцију у ЕУ - тешко да су оне постале веће после актуелне одлуке Генералне скуштине ЕУ. Брисел има у резерви још многе полуге пристиска на Србију - од изручења генерала Ратка Младића до регионализације земље и ревидирања њеног споразума са Русијом. Тако да тешко да ће процес дипломатског увртања руку српском руководству бити обустављен.