Месечна рата већа од просечне плате

 Просечан млади брачни пар у РС који је одлучио да купи стан, наредних 20 година треба да живи на ивици сиромаштва. Под условом да обоје имају високу стручну спрему и тако успеју да уграбе бенефицирану каматну стопу Инвестиционо развојне банке РС од 4,3 одсто, за отплату кредита од 100.000 КМ сваки месец треба да обезбеде 620 КМ. За тај износ у Бањалуци могу да купе 45,5 квадрата.

Желе ли да „намире“ 4,5 квадрата до колико-толико прихватљивог стана од 50 метара квадратних у минусу су додатних 10.000 КМ, а за намештај им је потребно још минимум толико. Они који те износе немају у штеку, могу да се задуже додатних 20.000 КМ, али по папреној каматној стопи од око девет одсто. Тако ће наредних 20 година отплаћивати два кредита са укупном ратом од 800 КМ!


Иначе, просечна плата у РС тренутно је 786 КМ, а пуна месечна потрошачка корпа кошта 1.608,40 КМ. Под условом да су обоје запослени, а сваког месеца успеју да зараде две просечне плате, брачном пару са стамбеним кредитом и трошковима месечни минус је око 836 КМ! У међувремену, ако не успеју да обезбеде само једну од 240 рата, ризикују да терет падне на жиранта или да банка заплени стан, који је у правилу под хипотеком.


Због тога не чуди што око 85 одсто младих у БиХ живи са родитељима, од којих 79 одсто у стану или кући које је у власништву њихових родитеља, а шест одсто као подстанари. Чак 93 одсто младих који су у браку нема властити стан или кућу!


На поражавајуће стање у којем се налази омладина годинама упозорава и Развојна агенција ЕДА. Тврде да су стамбени кредити доступни врло малом проценту младих у БиХ и да им је потребна помоћ власти. Они су израчунали да би - ако општине постану инвеститори и одрекну се добити, обезбеде земљиште и преполове накнаде - цена стана за младе била нижа за 52 одсто. Међутим, изузев Фоче ниједна општина у РС није применила модел јефтине станоградње.


Милош Шипрагић из агенције ЕДА каже како је идеја обарања цена станова општинском градњом пала у воду јер локалне власти још нису схватиле да ће их у будућности највише коштати одлазак младих, образованих људи. С друге стране, они који се упусте у ризичну авантуру куповине стана чекају и додатни трошкови обраде кредита и услуге нотара. „На све то банке траже додатна обезбеђења - жиранте и хипотеке, па многи одустају на пола пута. Изузетак су малобројне банке које нуде нешто повољнију каматну стопу као што је ИРБ РС, али су процедуре за одобравање кредита захтевније, компликованије и дуготрајније”, наводи Шипрагић.


Када се пореди број месеци рада потребан да се купи квадратни метар стана у европским метрополама, најповољнија ситуација је 2007. године била у Бриселу, а најнеповољнија у Београду, где је за квадрат стана било требало радити скоро четири месеца. Ситуација у Сарајеву, Загребу и Бањалуци је нешто боља. Да би купио квадрат стана млад човек у БиХ треба да ради три месеца.


Лучано Калужа из Удружења за едукацију и политичко образовање БиХ каже да је поражавајуће то што омладинске организације нису довољно гласне и не траже од власти изградњу социјалних станова, јер је очигледно да је стање катастрофално.


„Од силне бриге како преживети од првог до првог млади су се затворили сами у себе и не чине ништа да то промене. Потребно нам је колективно форматирање свести, јер док не дођемо до тога се свако до нас максимално задужи друга решења нећемо ни захтевати”, сматра Калужа.