Нереално високе цене евродизела и бензина

Грађани у РС купују јефтиније гориво него суседи, али су цене на домаћим бензинским пумпама, ако упоредимо укупни животни стандард са комшијама, нереално високе. Док, рецимо, Хрват са просечном платом може да купи око 668 литара евродизела, грађанима РС просечна плата од 785 КМ довољна је за само 398 литара.
Тешко објашњиви апсурди на тржишту

Иначе, цене горива у РС се формирају потпуно слободно, па тако Семберци литру евродизела могу да купе по цени од 1,87 КМ, док је за Бањалучане евродизел скупљи за чак десет пфенига. У односу на Бањалуку, Приједор и Градишку, гориво је знатно јефтиније у Требињу и Бијељини.


У Удружењу власника бензинских пумпи РС различите цене тумаче присуством нелојалне конкуренције, која, захваљујући сивим токовима „одржава“ нереалне цене. Од почетка године гориво је поскупљивало три пута, због скока цена барела сирове нафте, а скоро никада цена није враћана. Истовремено, просечна плата у РС константно пада. Тако смо у лето 2008. године, када је барел досегао рекордних 147 долара, литар бензина плаћали 2,29 КМ. Са садашњом ценом барела од 80 долара бензин кошта чак 1,96 КМ. А да су нафташи пратили пад вредности барела нафте, уз додатних 12 пфенига, колика су дажбине с којима је гориво у међувремену оптерећено, бензин би коштао око 1,36 КМ.


Председник овог Удружења Војин Митровић каже да се велепродајна и малопродајна маржа креће од пет до 12 одсто, а да су највеће марже у регији Бањалуке. „Међутим, треба имати у воду да су чак и највеће марже знатно мање од осталих у промету роба и услуга. То је недовољно да се оствари добит и покрију трошкови пословања, а сви критикују нафташе, уместо да погледају цене основних животних намирница. Наша поскупљења никада нису била десет или 20 одсто, а у међувремену уље и брашно поскупљују за 50 одсто“, упозорава Митровић. Он додаје да у цени горива не треба занемарити пар пфенига, али да је потрошачима много важније колико ће плаћати основне животне намирнице.


„Када је била рекордна цена нафте тада су сви подигли цене других производа. Међутим, без обзира на појефтињење на пумпама, који је уследило, нико није оборио цене животних намирница“, тврди Митровић. Он напомиње да „цену барела не треба гледати изоловано од курса долара“, а закон понуде и потражње диктира ценовнике деривата на берзи, што се разликује од цене сирове нафте.


По његовим речима, они који раде легално имају пет до десет пфенинга скупље гориво од оних који делом раде на црно. „Ако на рафинеријску цену урачунате трошкове транспорта, радника и свега осталог, немогуће је да имате тако добре цене. Ми ћемо их јавно прозвати и позвати контролне органе да то проверавају. На крају, оштећени су потрошачи“, поручује Митровић.


Директор за развој удружења за заштиту потрошача „Плава сфера“ Данијел Малић каже да су цене горива у благом паду, што је за купце добра вест. Међутим, купци се морају прилагођавати вољи власника бензинских пумпи, односно оном што тржиште диктира. С друге стране, они који мешетаре нафтом треба да буду кажњени и ми сами морамо да уредимо своје тржиште, сугерише Малић.


„Цене на пумпама нису прилагођене стандарду, па потрошачи на сваку осцилацију на светском тржишту страхују да се не понови 2008. година. Почетак рада Рафинерије у Броду ’оборио’ је цене само у прва четири месеца и нисмо добили најјефтиније гориво у региону“, упозорава Малић. По његовим речима, грађани РС ће све мање путовати и точити гориво, јер цене горива расту, а зараде падају.