Балканска карика у светској наркотичкој концепцији

У земље ЕУ преко Балкана сваке године стиже до сто тона хериоина. Такве цифре навео је руководилац мисије ЕУ у Србији Винсен Дежер. По његовим речима, слична ситуација у сфери криминалне активности може да постане препрека за ступање држава региона у ЕУ. Организовани криминал и корупција могу да постану баријера за ступање у ЕУ, ако ови проблеми не буду решени на дужан начин, подвукао је бриселски чиновник. Сличне оцене дао је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић. Иступајући у Сочију на међународном састанку представника СБ 44 државе, он је саопштио да 70-80% хериоина који стиже у Западну Европу преко Авганистана, пролази преко балканских земаља, и пре свега у том транзиту учествују балканске криминалне структуре. Тему наставља наш аналитичар Петар Искендеров.
 

У потпуности делећи забринутост ЕУ поводом растућег трансбалканског промена наркотика, треба подвући да актуелна заиста драматична ситуација није настала тек тако. Јер географска маршрута транспорта наркотика и других појава међународне криминалне делатности подудара се са другом географијом - картом регионалних конфликата. А то је већ директна последица не просто пропуста, већ директног попуштања ЕУ, НАТО-а и других западних структура, које су се још на граници 80-их и 90-их година симболично латиле прекрајања региона бивше Југославије и њој суседне Албаније. Врхунац овакве делатности било је конструисање самопроглашене државе Косова. Буквално ових дана Светска банка је одобрила издвајање посебне транше од 30 милиона долара косовским властима за одржавање, тачније спас локалног буџета. Првобитно штаб Светске банке саопштио је намеру да упути ова средства циљано на борбу против незапослености, мада затим је било решено да се оставе конкретне ставке трошкова на вољу Приштине у оквиру финансирања заједничких буџетских потреба. Слична слобода се не слаже превише са традиционално ситничавом праксом светских банкарских власти и може да сведочи или о нежељи, или о неспособности детаљног удубљивања у дешавања на Косову. И једно и друго је врло опасно.
 

Често разговарамо са европским и америчким службама, и оне знају да се на Косову налази много криминалних група, које се баве незаконитом трговином наркотицима, пре свега хероина, сведочи Ивица Дачић. Ипак знање није исто што и дејство и Запад наставља да попушта албанским сепаратистима политички и финансијски, поново испољавајући двоструке страндарде у свом односу према глобалним претњама.
 

А то управо и јесте она плодотворна средина у којој углавном израста криминална делатност. Слична делатност не само да не признаје постојеће државне границе, већ активно користи нерегулисаност балканског проблема - косовски, македонски, босански и многе друге - истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске ркизе Института за славистику РАН Ана Филимонова.
 

На постјугословенском простору, посебно на простору Косова, где је сада формирана квазидржава Република Косово, у суштини ствари, делује троугао наркопоризовдње и испорука Тирана-Приштина-Скопље. Испоруке су просто чудовишне. Промет наркотика преко Косова износи око 5 тона месечно: такве цифре наводе међународни посматрачи и експерти - сведочи Ана Филимонова.
 

И још један битан моменат. У данашњем свету регионална нестабилност, наркобизнис и међународни тероризам иду не само руку под руку, већ у истој вези. И ако специјалне службе ЕУ и САД саме признају постојање проблема на Балкану, не треба да се чуде када терористичка опастност куца не само на балканска, већ и западноевропска и америчка врата.