КАДРОВИ

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com
 


Веома често помињани и свакодневно кориштени термин кадрови присутан је у политичком и целокупном друштвеном животу. Кад год се говори о људима који се налазе на одређеним позицијама каже се да су то кадрови који на неки начин учествују у свим људским делатностима, од најмањег па до највишег нивоа организавоња.

Сам Термин потиче још из француске војне организације и изворно је био ознака за војну јединицу у четверореду, али се временом преселио у друштвени живот са много ширим значењем. Највише се користи у политичкој теорији и пракси где се може посматрати са два аспекта. Прво, као група лица која сасвим предано и прфесионално раде у некој политичкој организацији и друго, као политички активисти у изабрани у организацији или од ње за рад у некој од институција система.

У сваком случају изворна реч тражи да се код људи који се дефинишу као кадрови на првом месту стави преданост и одговорност према послу којим се баве али и према онима који су им дали поверење за одређене активности. Свако друштво у коме се води рачуна о напретку и добрим међуљудским односима, да сад не „потежемо“ демократију у сличне термине, тежи да кадрови буду најбољи од најбољих.

На простору БиХ имамо пуно примера да се појам и суштина кадрова и кадровских решења посматра и реализује потпуно супротно теоретским одреднхицама и практичним потребама. Када то раде, условно речено, домаћи актери онда је то донекле схватљиво али исправљиво, на овај или онај начина. Али, када то раде представници међународних организација и снага онда је то практично немогуће исправити јер они нису изабрани ни од кога али, барем колик ми видимо, и не одговарају било коме, што је права супротност здравој опамети а камоли теорији и пракси о кадровима.

Очигледни и најбољи пример негативне кадрологије је институција Високи представник, или како они кажу ОХР, са Високим и свим заменицима, помоћницима, додавачима и окидачима око њега.