Хашка брука

Тужилаштво Хашког трибунала прогледало је кроз прсте ратном команданту муслиманске армије Расиму Делићу, јер у оптужницу није уврстило документе који потврђују његову кривицу за злочине над Србима у БиХ!

Ово за Пресс РС тврде одлично обавештени извори, који додају да Карла дел Понте и сарадници чак ни у измењеној оптужници против Делића нигде не помињу "материјалне доказе о одговорности муслиманског главног команданта за убијање заробљених Срба у логорима на подручју сарајевске регије".

- Изгледи да ће Делић бити ослобођен све су већи?! Суд је саопштио да скраћује листу сведока и време предвиђено за изношење доказа против Делића. Можда је због тога тужилац и рекао да "није сигуран" да ће Тужилаштво успети да докаже оптужницу - тврди саговорник Пресса РС.

Подсетимо, у оптужници против Делића наводи се да је он 13. августа 1993. године, само пет дана пошто је постављен на место команданта Главног штаба Армије БиХ, наредио да се у зони одговорности 3. корпуса "најкасније до 31. августа формира одред 'Ел муџахид'". У саставу тог одреда били су муџахедини из исламских земаља.

- Тужилац Мандис је, међутим, "заборавио" да у оптужницу уврсти документ 3. батаљона Војне полиције из Зенице упућен команди 3. корпуса 29. августа 1995. године. У том документу командир Бесим Сировина обавештава да је "преузео" 11 бораца Теслићке бригаде ВРС, заробљених на озренско-возућком ратишту. Ти заробљени српски борци воде се као нестали јер им се изгубио сваки траг. Верује се да су ликвидирани - тврди наш извор.

Он каже да је реч о Велибору (Слободана) Тошићу, Винку (Косте) Аксентићу, Игору (Грегора) Гољевцу, Велибору (Мирка) Прибичевићу, Велибору (Мирка) Шиканићу, Влади (Милована) Чучићу, Горану (Ранка) Стокановићу, Петку (Тодора) Марићу, Крстану (Петра) Маринковићу, Миодрагу (Ранка) Самару и Душку (Илије) Пејичићу.

ЦРНО НА БЕЛО... Наредбу о формирању "Ел муџахида" потписао Расим Делић

- Делић је као командант Главног штаба морао да зна за шта се дешава. Његова одговорност већа је самим тим што је он наредио формирање одреда "Ел муџахид". Друго, Делић је 26. августа 1995. године наредио акцију ослобађања Озрена и Возуће - каже саговорник Пресса РС.

Наш извор тврди да има много материјалних доказа које Тужилаштво Хашког трибунала није уврстило у оптужницу.

- Пре свега, ту су докази о малтретирању српских заробљеника у просторијама поред стадиона Фудбалског клуба "Искра" у Бугојну, затим случај из Травника, када су, у јесен 1994. године, заробљени Мирослав Лекић и његових десетак сабораца, те још десет цивила, радника шумског газдинства "Горица - Шипово".

Постоје докази да је заробљени шумски секач Данило Марјанац преминуо од последица премлаћивања у Бугојну, а остали су на ивици живота размењени у месту Турбе код Травника - каже наш саговорник.

Он је уверен да је Тужилаштво намерно сакрило те доказе да би оптужница против Расима Делића била "што тања".

- Ти докази се склањају да се не би пореметила равнотежа злочина у БиХ. То значи да и даље треба да се задржи слика по којој су за злочине готово искључиви кривци Срби. Постоји још сијасет докумената који тешко оптужују генерала Делића, али за те папире Хаг каже да нису довољно релевантни да се нађу у оптужници. Вероватно зато што су жртве дивљања Делићевих хорди искључиво Срби - тврди извор Пресса РС.

Знао за логоре

Командант Главног штаба муслиманске Армије Расим Делић знао је за постојање логора за Србе широм БиХ.
- Постоје документи који потврђују да је знао за логоре у "Електротехни", "Ударнику" и "Базенима" у Брези. Делић је, такође, морао да зна и за постојање логора "Силос", "Крупа" и "Основна школа 9. мај'" у којима је било заточено око 700 Срба. Већина њих остала је у логорима све до 27. јануара 1996. године - два месеца после потписивања Дејтонског споразума - тврди наш извор.